Саопштење за јавност о Јавној стручној расправи о Смерницама за израду веб презентација органа државне управе и Смерницама
Београд, 28. март 2012.
Поводом позива Управе за дигиталну агенду на Јавну стручну расправу о Смерницама за израду веб презентација органа државне управе, http://www.euprava.gov.rs/eParticipacija/javne_rasprave/135/smernice_4.html, обавештавамо јавност да подржавамо делимично ову иницијативу, у обиму који обухвата лиценцирање Смерница Creative Commons лиценцом и назначену тенденцију отварања садржаја државних институција, али и скрећемо пажњу на битне пропусте, којима се отежава отвореност садржаја и функционисање темељних, људских права у пракси.
Услед изостанка адекватних институционалних стратешких принципа отварања садржаја државних институција и штетних импликација, односно праксе неправилног ограничавања законски слободних или отворених садржаја, којом се противправно спутава ширење знања, покренули смо и сами, током прошле године, пројекат Где је Србија у друштву знања?
Уз све похвале ауторском и консултантском тиму Смерница, а и уз дужно поштовање Управи за дигиталну агенду, поводом позива за учешће јавности у коментарисању Смерница, сматрамо неприкладним преименовање једностраног достављања коментара у јавну расправу, јер недостају основни елементи јавности и расправности, видљивост и интеракција, а умањује се и озбиљност непримерено кратким седмодневним роком. С тим у вези, предлажемо да се Смернице прошире одредбама о видљивости, интеракцији и примереним роковима.
Што се тиче самог садржаја Смерница, скрећемо пажњу на „отвореност“ и „дељење“ (Отвореност садржаја, стр. 14-15), пошто је дат само опис, независно од јасног разграничавања термина, што лако ствара недоумице и заблуде, па самим тим проблематизује усвајање понуђених модела отворености и дељења, као и поштовање и заштиту ауторских и људских права у пракси.
С друге стране, уочавамо и суштинске недостатке у делу Смерница, посвећеном ауторскоправној заштити (Ауторска права над садржајем, стр. 15-16): површно навођење законских изузетака из заштите, укључујући и прилично неодређене „службене материјале“, без иницијативе за претходно одређење те неодређености, односно за прибављање званичног тумачења или мишљења о врсти и опсегу „службених материјала“, затим олако упућивање на холандски правни контекст, (реф. 7) другачији и одређнији од домаћег, без икакве претходне упоредноправне анализе и предочавања њених резултата, као и упућивање на примере добре праксе, (реф. 5) без претходног упутства у доступна аутентична тумачења Creative Commons лиценци. Најзад, очигледно је и упућивање на генеричку лиценцу, (реф. 6) и поред тога што су националне, српске лиценце међународно познате и признате, а и што се управо из добрих пракси увиђа – лиценцирање садржаја националних институција националним Creative Commons лиценцама.
Надамо се да ће Управа узети у обзир ове битне примедбе и проширити Смернице, ради потпунијег и правилнијег отварања садржаја државних институција, и ублажавања неоправданог и непрописног јаза између бирократије с једне, и индивидуалних људских права и интернета с друге стране.
