Викимедија Србије је у понедељак 19. јануара 2015. добила још једну, трећу, запослену особу то је Милица Жарковић, менаџер образовног програма. Ово је велика ствар за организацију јер су наши образовни програми дошли до тог нивоа зрелости да је потребна једна особа са пуним радним временом само тиме да се бави.

О нашим образовним програмима се обично не зна довољно, па ево кроз овај текст покушаја да се та ситуација поправи. Разлози за недовољно познавање тога су вишеструки – велики део информација се размењује преко интерних мејлинг листи, пре свега Академског одбора, неке информације се размене у усменој комуникацији, јавне извештаје ретко ко чита, и уопште тешко је нешто испратити ако се тиме свакодневно активно не бавите.

Почеци

Пут који су еду пројекти прошли од својих почетака до данас је дуг. Крајем 2005. сам добио прилику да на семинару Катедре за рачунарство и информатику представим Википедију, насловио сам излагање „Википедија и остали Викимедијини пројекти“, догађај је добро најављен и посећен, постоје извештаји о томе, фотографије, написао сам за ту прилику текст од 10-ак страна насловљен као и предавање. У самом апстракту излагања на сајту је стајао ред „Научне установе, као што су факултети, могу да помогну развијање Википедије на српском језику“. И ту сам управо причао о могућностима да се студенти укључе у писање Википедије кроз писање семинарских радова, што је као идеја било потпуно ново. Како смо догађај добро најавили, били смо позвани да и у Панчеву на једном фаултету причамо о Википедији што је сасвим добар почетак. У децембру 2006. је проф. Слободан Мацура са Факултета за физичку хемију контактирао Милоша Ранчића да укључи ФФХ у писање чланака на Википедији и тада је Милош одржао један састанак и у склопу њега краће излагање о Википедији. Почетком 2007. за исту групу студената уследило је још једно знатно посећеније и дуже предавање које је било посвећено упознавању студената са Википедијом, то смо одржали Милош и ја, имали смо пројектор итд. За ту групу студената смо направили мејлинг листу, две асистенткиње су радиле са нама и било им је врло стало да то испадне што боље и биле су врло кооперативне у томе. Почетком 2007. сам хонорарно држао вежбе на Филолошком факултету где сам добио прилику да из свог предмета „Интернет и веб технологије“ реализујем такође ову идеју захваљујући разумевању и пуној подршци професорке Цветане Крстев. Имали смо и ту радионицу где су осим мене били Филип Маљковић и Срђан Весић, и први чланци су управо били са Филолошког факултета у априлу 2007. Конкретно први чланак који је постављен као семинарски рад био је ENIAC постављен 18. априла 2007. Чланци са ФФХ су стигли нешто касније јер су имали дужи рок.

Шта је све мењано током пројекта

Када упоредимо те почетке и ово што су еду пројекти данас, развојни пут је огроман. Прво добили смо у неком тренутку правила за семинарске радове која су изгласана на Википедији. Добили смо посебне шаблоне за сваки унос чланака и групу студената, и одговарајуће странице пројекта. Направљене су презентације које су временом дорађиване и прилагођаване различитим групама студената. Преведене су и одштампане брошуре и други материјали тог типа. Уведени су стандардизовани спискови малих задатака које студенти раде на радионицама.

У међувремену смо установили да је по свему судећи наш еду пројекат најстарији на свету. Знао сам да смо самоникли, без икаквог утицаја са стране и угледања на друге, али по свему судећи смо у томе и први. Шаблоне за семинарске радове и правила за семинарске на Википедији немају ни многи други, то смо установили на међународној еду вики конференцији у марту 2014. која је била код нас у Београду.

Иновације у последње три године

Еду пројекти су се ширили на више факултета, а крајем 2011. Иван Матејић је почео обуку са ученицима Седме београдске гимназије и тако је настао пројекат Вики гимназијалац. Током 2012. смо основали академски одбор са стратегијом,

годишњим планом, сајтом, мејлинг листом. Повезали смо се са међународним еду вики програмом. На овој страници се налазе линкови до извештаја о томе шта је урађено. Постоје и додатни интерни извештаји у оквиру академског одбора. Списак факултета и школа са којима смо радили 2012-2014 је прилично дуг. Укупно је остварена сарадња са девет гимназија у Србији, од којих три управо крећу први пут, а са осталих шест смо имали реализоване обуке и писања чланака. Пројекат је реализован на 10 факултета и високих струковних школа, а ускоро почиње први пут на још једном факултету. Већина школа и факултета је из Београда, али их има и из других градова, на пример укључене су гимназије из Ивањице и Ужица, Учитељски факултет из Врања и Електротехнички факултет из Подгорице.

На неким факултетима студенти су радили у мањим групама, негде је један студент радио више радова. Негде смо радили теме из градива негде су теме биле слободне. На Филолошком факултету коришћена је итеративна метода – пошаљемо фидбек студентима, они поправљају и тако све док не будемо задовољни. То је тзв. скрам технологија и коришћен је сајт трело за слање фидбека студентима. Било је ситуација где студенти немају техничке услове да се одржи радионица у којој сваки посебно ради неке задатке, него смо симултано уживо правили пробни чланак.

Дисеминација образовних програма је била на више догађаја као што је симпозијум Математика и примене, симпозијум ТИПНУД, ТЕМПУС конференција на ФОН-у, у склопу неколико ЦЦ догађаја намењених академској јавности од којих је најскорији био 15.12. у Универзитетској библиотеци итд.

Радили смо на добијању акредитације за обуку наставника и успели смо то да добијемо код ЗУОВ, прикупљли смо многе пријаве професора за реализацију семинара, Написали смо чланак

за Просветни преглед о нашим еду пројектима. Акредитован семинар се зове „Примена онлајн вики енциклопедије на српском језику у настави и учењу“, и акредитација важи за школске 2014/15 и 2015/16. Ово је велики корак напред у развоју образовног програма јер има могућност да кроз обуку наставника омогући да они даље обучавају своје ученике и да се повећа опште познавање Википедије и њених могућности међу ученичком популацијом у Србији.

Активно смо радили на повећању броја учесника у образовним пројектима кроз повећање броја факултета, школа и група. Пронашли смо студенте Википедијанце који су спремни да буду вики амабасадори на својим факултетима, конкретно на Математичком су привукли људе за такмичење из астрономије, а и сами су постали активнији са тежњом да се повећа број активности међу самим студентима.

Уз све то успели смо код Задужбине Викимедије да добијемо средства за још једно радно место у Викимедији Србије управо за ове сврхе. Наравно, очекивања су још већа када се добије та нова особа, када се добију вики амбасадори и путем семинара још више наставника обучених за рад.

Отежавајући фактор у првом полугодишту 2014/15 био је штрајк школа због кога су многе активности одложене. Активно су вођени и успели договори да се еду пројекти прошире на осму, девету и ужичку гимназију са новим полугодиштем и новом особом. Исто тако договорено је укључење Географског факултета од фебруара, а од прошлог семестра укључен је Пољопривредни факултет први пут. Како смо добили једног вики амбасадора на Факултету безбедности очекујемо и ту неке резултате у наредном периоду, тамо до сада нисмо имали активности.

У Гимназији Ивањица, где имамо подршку директора Душка Парезановића, прелиминарно смо уговорили оснивање вики секције, једне потпуно нове идеје, где ћемо пробати да кроз континуирани рад добровољаца постигнемо неке резултате. Наравно да можемо размишљати о проширењу тога и на остале гимназије што ће бити део задатака нове запослене особе.

Има много тога још што је вредно помена као што је чланство Ивана Матејића, а потом Филипа Маљковића у Wikipedia education collaborative, као и учешћа на две међународне еду вики конференцију у Прагу и Единбургу, и организовање наше конференције у марту 2014. Једна од планираних активности је превођење и имплементација еду вики екстензије на ср Википедији.

Уз све то занимљиво је увођење Википедије у курикулум (наставни план и програм) информатике за 2. разред гимназије кроз два школска часа. Лично сам погледао то поглавље у уџбенику који припрема Филип Марић и који би требало да од

септембра почне да се користи (издавач Клет).

У погледу реализације, за сваку групу студената, ми посебно прилагодимо излагање потребама и околностима држећи се кључних заједничких основа. Будући да смо често лимитирани на један двочас у досадашњим околностима није се могао постићи бољи квалитет чланака од ових сада. На Филолошком факултету јесмо успели да добијемо бољи квалитет чланака ако уложимо додатни труд и време око тога, на прегледање, давање сугестија итд. То и јесте добар рецепт јер само на тај начин се добијају квалитетнији резултати и особе које пишу чланке ће бити мотивисаније да их ураде што квалитетније.

На неким предметима смо успели да постанемо део активности које се понављају сваке године. Оно што додатно можемо осмислити као вид помоћи студентима је да се одржавају вики радионице у нашем простору у одређеним терминима за студенте који имају питања или просто желе ту да раде своје семинарске радове – чланке за Википедију. Опет сваки факултет је прича за себе и ту од случаја до случаја можемо да видимо који је најбољи приступ (фиксни недељни термини, дефинисан састав група или не итд.). То је део идеја у развоју и убрзо ћемо имати више информација о томе.

Из свега побројаног се може стећи бар делимична слика о идејама и активностима на којима смо радили, радимо или планирамо да радимо. Када се упореди са тим што је раније рађено мислим да са сваком новом генерацијом студената и ученика уводимо неке иновације, јер да тога није било не бисмо имали ово све иза себе.

Циљеви образовног програма

Може се рећи да је главни циљ од почетка био да се студенти и ученици упознају са Википедијом, да се упознају са тим да се то да свако може да уређује Википедију односи управо и на њих. Осим тога ту су и други повезани циљеви као што је техничка обука студената за коришћење Википедије, ширење информација о слободном знању, као и представљање Википедије у академским круговима. Ко се сећа самих почетака схватиће како је тешко и споро ишло то „отопљавање“, а на неким факултетима је и сада тако.

Запазили смо да је мањи број корисника са образовних пројеката остао да уређује Википедију и даље. Онда смо на то питање добили одговор током Learning day (затвореног радног састанка особа које раде на едукативним пројектима у свету) у марта 2014. у канцеларији Викимедије Србије, да је то тако у свим образовним пројектима, и да је то није одговарајућа метрика за успешност пројекта. Дакле, могу се меродаввно мерити разне ствари као што је број обучених корисника, одржаних радионица, написаних чланака, итд, а да образовни пројекти не могу да натерају некога ко не жели да ипак постане активни Википедијанац и после завршетка својих чланака. Ипак ми ћемо кроз обуке ученицима и студентима и даље указивати на то да могу да наставе да уређују Википедију и када се предвиђене школске обавезе заврше.

Осим тога кроз вики секције у школама и кроз вики радионице у канцеларији створићемо могућност да свако ко жели може активније да пише за Википедију. Уз континуиране обуке и рад са онима који то желе може се, надамо се, постићи доста тога.

За крај

Виђење наших еду пројеката се креће од тога да смо први такав пројекат на свету уопште, да смо најуспешнији пројекат Викимедије Србије који је постигао бројне успехе и постао видљив и препознат у академској јавности Србије, акредитован, ушао у наставни план и програм, да је написано много чланака и обучено много корисника, па до критичара који можда мисле да се наш пројекат врти око истих активности, да је без иновација, да добијамо чланке ниског квалитета и да не привлачимо довољно кориснике да остану на Википедији. Очекујемо да запослење нове особе буде ветар у леђа образовном прогаму Викимедије Србије и да он настави да добро ради на својим задацима.

Све фотографије можете погледати на Викимедијиној остави.

Аутор: Ђорђе Стакић

Извори

• Напомена о ауторским правима: Milica Žarković – Education Program Manager,  аутора IvanaMadzarevic под cc-by-sa-4.0, WMRS Educational program, Vranje, 2014, аутора Djordje Stakić под cc-by-sa-4.0, Conference on Open education and teachers’ digital competences FON 2014-35 , аутора Јелена Продановић под cc-by-sa-4.0 и Viki ambasador na Univerzitetu u Beogradu, аутора IvanNikcevic под cc-by-sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе