Викимедија Србије са поносом представља велики успех пројеката којима су одобрени микрогрантови у 2017. години. У оквиру шест прихваћених предлога, волонтери из Новог Сада, Смедеревске Паланке, Пирота и Ниша прикупили су укупно 4966 фотографија, а написали чак 262 чланка на Википедији.

Додељивање микрогрантова је замишљено као језгро добрих идеја и посвећено је мањим пројектима који могу прерасти у веће, годишње пројекте. Конкурс је био отворен од 19. јануара до 19. фебруара, а право подношења пројеката имали су појединци, институције, невладине организације и сви они са жељом ширења слободног знања. Новајлије су се на овај начин опробале у увећавању слободног садржаја на Википедији и другим Вики пројектима. Међу послатим предлозима, изабрано је шест пројеката који су се издвајали по свежим идејама, необичним темама, као и разноврсним активностима по разним градовима Србије:

  • Јестиве или не, упознајмо их све је пројекат који је путем лаког и бесплатног садржаја имао за циљ упознавање шире јавности о гљивама које живе на подручју Србије, њиховој екологији, јестивости, начину коришћења и њиховим конзервационим статусу. Ово је тема која није била довољно покривена на Википедији па су резултати нови едукативни чланци о гљивама Србије, допуна постојећих текстова освежених са савременим квалитетним фотографијама са терена.
  • Пројекат Вики воли панонске слатине је креиран са идејом да се повећа видљивост не тако заступљене теме на Википедији. Волонтери су обилазили панонске слатине и прикупљали фотографије заштићених и занимљивих врста које их настањују. Прикупљен материјал учинили су лако доступним на Википедији и Викимедијиној остави, а један од циљева био је информисање и подизање свести код људи о важности очувања слатинских станишта и биљних и животињских врста које их настањују.
  • У оквиру пројекта Дивљи Вики Паркови 2 волонтери су обилазили четири највећа парка у Нишу: Чаир, Бубањ, Парк светог Саве и Тврђаву у циљу приказивања фауне инсеката, дрвенастих представника биљака које изграђују ове делове природе и обогаћивања знање о парковским птицама. Прикупљен материјал доступан је на Викимедијиној остави и искоришћен у написаним чланцима на Википедији. Истовремено су њихови суграђани могли да се едукују кроз уређивачке маратоне и изложбе фотографија.
  • Идеја пројекта Југоисток кроз објектив била је анимирање већег броја појединаца и институција у Нишу кроз активности у склопу пројекта: уређивачке маратоне, фото-туре, изложбу и промоцију слободног знања. Кроз ове активности волонтери су радили на прикупљању фотографија природних и културних знаменитости, што је допринело увећању садржаја на Вики пројектима. Ни чланци на Википедији о знаменитостима нису изостали.
  • Слике и речи Смедеревске Паланке је пројекат са циљем повећања слободног садржаја о културно-историјским добрима општине Смедеревска Паланка. Волонтери из овог краја имали су жељу да повећају видљивост културног наслеђе свог родног града и околине на Википедији и Викимедијиној остави.
  • Промоција заштићених добара јужне и источне Србије је пројекат чије само име каже да обухвата прикупљање фото-материјала кањона, клисура, споменика и других културних и природних добара у овом пределу. Сада су Википедија и Викимедиина остава обогаћене чланцима и фотографијама које приказују опште и специфичне одликама поменутих места.

 

Вође пројеката, као и волонтери из њихових тимова носе позитивно искуство и надају се да ће наставити да раде на промоцији и ширењу слободног знања.

 

Један од постулата под којим функционишемо јесте да знање треба да се дели

Јована Котуров

„Заиста верујем да за разлику од неких других животних професија бити биолог, еколог или генерално неко ко воли одласке у природу и гаји некакав истраживачки дух је нешто сасвим другачије. Врло радо смо се пријавили на конкурс Викимедије Србије, јер смо кроз овај пројекат желели да представимо мање познате представнике макрогљива Србије, дајући читаоцима сажете информације о њиховој морфологији, еколошким прохтевима и слично. Поред чланака, битан пропратни материјал биле су и фотографије и имале су за циљ да визуелно прикажу морфолошке особине одређених врста и приближе их корисницима. За нас је велики успех што смо успели да пренесемо ову идеју нашим колегама и пријатељима и подржимо их да и сами конкуришу ове године. Будуће подносиоце пројеката бих охрабрила да покушају да сами осмисле идеју и да своје знање једноставним путем пренесу на интернет и учине га доступним свим читаоцима. Дакле уколико имате имало времена и бавите се или имате знања о некој интересантној или специфичној области или научној дисциплини у оквиру које има мало садржаја на Интернету, баците се на посао и дајте могућност напретка и усавршавања генерацијама које долазе”, рекла је Јована Котуров, вођа пројекта Јестиве или не, упознајмо их све

 

Пријавили смо се са идејом која није толико популарна, али је дала одличне резултате

Никола Милић

„Моје колеге и ја из Научно-истраживачког друштва студената биологије и екологије „Јосиф Панчић” смо се пријавили на конкурс на приједлог пријатеља. Одлучили смо се да покушамо са једном идејом која није толико популарна. Наше Друштво је учествовало са пројектом „Вики воли панонске слатине” који  је имао за циљ да  кроз највећу енциклопедију на свијету пружимо читаоцима праве и тачне информације о слатинским стаништима и њиховој правој вриједности, као и о врстама које су специјализоване само за оваква станишта. Кроз писање чланака имали смо прилику да научимо и разумијемо како свијет Википедије заправо функционише. За све проблеме, недоумице и нејасноће увијек смо имали помоћ наших пријатеља из Викимедија Србије који су били више него предусретљиви у сваком тренутку када нам је то било потребно. Препоручујемо свима који размишљају да се пријаве ове године, јер могу доста научити, допринијети слободном знању које је свима доступно и стећи једно огромно искуство. Знам да ми свакако хоћемо! 🙂 ”, изјавио је Никола Милић, вођа пројекта Вики воли панонске слатине

 

У почетку нисмо знали колика је заједница у питању, али смо се брзо уклопили

Марко Николић

Марко Николић, вођа пројекта Дивљи Вики Паркови 2, каже „Викимедија Србије је организација са којом сарађујемо већ две године заредом. Сарадња је почела пројектом „Дивљи Вики Паркови”, када још нико од нас није знао колика је уствари заједница у питању.  Наш пројекат је имао за циљ да представи живи свет нишких паркова нашим суграђанима и то кроз чланке на Википедији и фотографије на Викимедијиној остави. Кроз брошуре, изложбе фотографија, постере, уређивачке маратоне и друге активности успели смо заинтересујемо људе за оно што радимо. Наши волонтери су имали прилику да виде како изгледа теренски рад једног биолога, како да препознају различите врсте птица и инсеката или како да знају које врсте дрвећа могу да виде у свом парку, али и како да пренесу то знање на Википедију. Планирамо да наставимо сарадњу и ове године и наставимо рад на стицању и нових сазнања и прикупљању слободног садржаја.”

 

 

Сарадња са Викимедијом је сарадња са креативцима окупљеним око истог циља

Ђорђе Марковић

„За конкурс сам сазнао случајно и одмах ме је заинтересовао. Пожелео сам да будем део заједнице и дам свој допринос. Уједно сам желео да сазнам да ли је моја идеја довољно добра и креативна да буде део овог пројекта. Сарадња са Викимедијом је сарадња са креативцима окупљеним око истог циља – ширења слободног знања и то је једно ново искуство, нов начин сагледавања ствари око нас. Својим пројектом сам желео да покажем људима да и у Србији постоје места за која можда нису чули и која нису толико популаризована, али су вредна труда да би се посетила. Подносиоцима пројеката бих поручио да осмисле што занимљивије и креативније идеје и да искористе прилику и буду део једног тима који несебично ради на ширењу слободног садржаја”, рекао је Ђорђе Марковић, вођа пројекта Југоисток кроз објектив

 

 

 

Ове фотографије представљају неизбрисив траг природних и културних добара на интернету

Иван Меденица

Аплицирао сам јер сам приметио да је форма саме апликације јако једноставна и да се са мало речи може написати оно што је суштина. Иницијални циљ мог пројекта је била промоција природних вредности југоистока Србије и специфичних станишта источне и јужне Србије. Оно што је остало неизбрисиво и у чему се моја мисија огледала јесте слање диверзитета како станишта, тако и биљних врста у етар. Живимо у свету неизвесности и свако бележење и чување информација о томе како је некада негде било, а поготово у свету природе, за мене представља успех над успесима”, рекао је Иван Меденица, вођа пројекта Промоција заштићених добара јужне и источне Србије

 

Остварени резултати у 2017. години дају нам ветар у леђа да наставимо са праксом додељивања микрогрантова. Успешни пројекти показују да се са малим средствима, уз прави тим, може много постићи. На овај начин ћемо омогућити ентузијастима да буду део Вики заједнице, да наставе да обогаћују највећу слободну, онлајн, јужнословенску енциклопедију и учине знање доступним широј јавности.

 

Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије


Напомена о ауторским правима: Clitocybe dryophilla 1.jpg, ауторке JovanеKoturov, под cc-by-sa-4.0, Lycaena dispar (Veliki dukat).jpg, аутора Nikolеm993, под cc-by-sa-4.0, Abies concolor, Park Čair, Serbia.jpg, аутора Synezisа, под cc-by-sa-4.0, Detalj sa Bigarskog vodopada.jpg, аутора DjordjaMarkovica, под cc-by-sa-4.0, Crkva Svetog Preobraženja, Smederevska Palanka 06.jpg, ауторке Katarine Cvetkovic, под cc-by-sa-4.0, Rosomački lonci.jpg, аутора Ivanа Medenicе, под cc-by-sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Слични чланци

Поводом Међународног дана особа са инвалидитетом: Уређивачки маратон на Википедији
Такмичење У свету Флоре и Фауне на Википедији на српском језику!
Проглашени су победници такмичења Азијски континент!

2 Responses

  1. Postovani, sve pohvale za trud i rad kojim inspirisete ljude, zelela bih ovim putem da ukazem i na potrebu da branimo nasa prirodna bogatstva, s obzirom da je na Staroj planini predvidjena izgradnja cak 60 derivacionih mini-hidroelektrana koje su izrazito stetne po reke i zivi svet koji je za njih vezan i da vas pozovem da podrzite odbranu reka, ne samo na Staroj planini vec i sirom Srbije, jer je svaki glas podrske od velikog znacaja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *