Одржана шеста конференција уредника и уредница Википедије
Шеста по реду конференција уредника и уредница Википедије одржана је у Београду 28. и 29. маја, у СКИП центру. Викилајв је локална конференција Википедијанаца и Викимедијанаца из Србије током које се обрађују разне теме у вези са слободним знањем, Викимедијиним пројектима, као и актуелним кампањама и иницијативама које за циљ имају већу доступност слободног садржаја на интеренту и већу укљученост волонтера у Викимедијин покрет.
Конференцију је отворио Мирослав Лоци, председник Викимедије Србије, указавши на то да догађај није организован две године и да се много тога десило што на Википедији на српском, што у оквиру програма Викимедије Србије. Рекао је и да су овакви догађаји неопходни како бисмо међусобно разменили знање, али се и дружили и омогућили заједници да се боље повеже.
„Током претходне две године пребацили смо се на онлајн дружења како бисмо очували здравље свих нас, али нажалост, ни једно онлајн дружење не може да се пореди са овом конференцијом, са окупљањима у канцеларији, уређивачким маратонима, који су се одржавали, што у Српско-корејско приступном центру, којем се овим путем захваљујем на увек указаном гостопримству, што у институцијама културе или образовања. Свима нам је недостајао неформалан аспект уживо догађаја када можемо да поразговарамо о тренутним дешавањима, повежемо се и заједничким снагама дођемо до нових идеја и решења актуелних проблема. Неке од најважнијих идеја су се рађале баш у овим просторијама, у нашој канцеларији из искрених разговора и обостране жеље да остваримо тај хумани циљ, а то је да пружимо слободно знање свима у свету. Зато је од изузетне важности да се опет повежемо и унесемо радост и свежину у нашу заједницу.”
Мирослав Лоци, председник Викимедије Србије
Након отварања, Горана Гомирац, менаџарка за сарадњу са институцијама културе Викимедије Србије, и Ивана Маџаревић, менаџерка пројеката и заједнице Викимедије Србије, кроз два излагања указале су на дешавања у Викимедији у протеклом периоду, најистакнутије пројекте, прилагођавање рада организације, али и изазове са којима се заједница суочила.
Период од три године одразио се на многе техничке новине које су уведене на Википедији, о којима је причао Александар Живковић, администратор на Википедији на српском. Поједностављено је убацивање шаблона у оба уређивача, садржај чланка је приступачнији при померању странице, појединачне новине су брисање страница за разговор, а такође и менторска табла која омогућава новим уредницима боље сналажење и учење. О менторству је говорио Александар Сеферевић, такође администратор на Википедији на српском. Овај програм има за циљ лакше подучавање нових уредника и чланица заједнице и бољу ретенцију истих.
Наредни блок предавања тицао се регионалних и глобалних иницијатива и кампања. Најпре је Мирослав Лоци говорио о актуелним дешавањима у региону, са већим фокусом на ЦЕЕ регион чији смо део и у ком Викимедија Србије жели да преузме већу улогу. Учеснике је упознао са процесом креирања ЦЕЕ хаба који ће омогућити боље заједничко планирање активности и пројеката међу афилијацијама. У овом блоку је такође било речи о стратегији покрета, у чију имплементацију је у већој мери потребно увести заједницу. Бранимир Пипал, фасилитатор за Југоисточну Европу из Задужбине Викимедија, упознао је присутне са могућношћу њиховог укључења у процес, нарочито истичући нови форум који је у фази тестирања. Форум настоји да чланове заједнице који су заинтересовани за питања стратегије и управљања покретом, а раздвојени су различитим језицима и каналима комуникације, окупи на једној, сигурној, вишејезичној и тематски профилисаној платформи.
На Викилајв конференцији представљен је и Wikimedia UNLOCK Accelarator програм, који се први пут реализује на Западном Балкану, заједно са Викимедијом Немачке и Импакт хабом у Београду. Програм подразумева подршку иновативним пројектима, кроз серију обука и тренинга, али и кроз доделу финансијских средстава. Вођа пројеката, Каника Тамаи, у видео презентацији представила је циљеве пројекта, раније пројекте и следеће кораке. Ивана Маџаревић се надовезала на презентацију, објашњавајући зашто је одабран наш регион и охрабрујући учеснике да аплицирају уколико имају идеју.
Снежана Штрковска, гошћа из Северне Македоније и чланица ГЛАМ Македоније, приказала је сарадњу њихове афилијације са амбасадама кроз Вики клубове. Истакла је главне предности, али и изазове са којима су се сусрели.
Након паузе за ручак, Дарко Гајић, Мирослав Лоци, Бојана Надаждин, Оја Кринуловић, Кирил Симеоновски, Зоран Дори и Филип Маљковић учествовали су у Муњевитим говорима, где је свако од њих у неколико минута представио пројекат којим се бавио, а публика је постављала питања и подстицала дискусију. Потом су уследиле сесије усмерене на Образовни програм. Небојша Ратковић говорио је о ширењу видљивости Образовног програма кроз међународну сарадњу и повезивање, на шта се надовезала Мирјана Петковић, објашњавајући Еду активности у Републици Српској.
Последњи блок првог дана био је посвећен Универзалном кодексу понашања (УЦоЦ) за који се недавно гласало. Александар Живковић је у презентацији истакао правила која се морају поштовати и шта је то што се неће толерисати ни на једном Викимедијином пројекту. Позвао је учеснике да буду део овог процеса, како би кодекс био одраз мишљења већине. Ђорђе Стакић, администратор на Википедији, говорио је затим о значају повезивања чланака са Википодацима. На практичном примеру је објаснио како је то могуће урадити.
Паралелно са главним сесијама првог дана одржана су два округла стола – Еду и ГЛАМ.
На ГЛАМ округлом столу говорили су Александар Марушић из Музеја рудничко – таковског краја, Невена Поповић из Удружења ликовних уметника Србије, Александра Поповић из Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић”, Милица Наумов из Музеја афричке уметности и Милош Тодоровић, учесник пројеката. Панел дискусија је започета кратким представљањем активности институција културе и разговором о значају дигитализације културног наслеђа и постојању на Вики пројектима. Учесници су међусобно размењивали искуства у дигитализацији, давали идеје и решења како започети тај комплексан процес и на који начин представити културно наслеђе на интернету. Сви учесници панела су се сложили да је присуство на Вики пројектима од кључног значаја за очување културног наслеђа. Такође, учесници су разговарали о најважнијим тренутним активностима, као и о плановима за будућност, па је панел дискусија била сјајна прилика за међусобно повезивање.
Током округлог стола о Образовном програму говориле су Сања Јечмница, наставница информатике и математике у ОШ „Јован Стерија Поповић” у Београду, Милена Животић Илић, наставница рачунарства и информатике у Деветој гимназији „Михаило Петровић Алас” у Београду и Ана Милетић, сарадник у Високој школи електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду. Све говорнице су се сложиле о позитивним аспектима примене Википедије у настави и њеног позитивног утицаја на вештине и способности ученика и студената. Оне су такође говориле о својој мотивацији да се прикључе пројекту и организационим факторима који су утицали на реализацију активности. Све су се сложиле да су применом Википедије у настави постигле да настава буде интерактивнија и занимљивија и да су успеле да дају допринос осавремењивању традиционалне наставе. Током округлог стола своје искуство у образовним активностима поделиле су и представнице ГЛАМ Македонија. Такође, повела се дискусија о односу заједнице према чланцима добијеним кроз Образовни програм.
Други дан конференције почео је панел дискусијом коју је водила Горана Гомирац, а у оквиру ње своје искуство и изазове поделили су Википедијанци стажисти – Милена Миленковић, Ђорђе Илић и Сара Хорват, који су стажирали у Историјском архиву Пирота, Културном центру РЕКС и САНУ. Представљени су резултати стажирања, али и проблеми на које су наишли, нарочито у доба пандемије, када су неке институције биле затворене. Као најважнији савет наредним стажистима истакли су стрпљење, јер се на крају труд исплати и знање постаје свима доступно.
Данијела Симоновић, педагог у Првој техничкој школи Крушевац, обрадила је тему Википедија и критичко мишљење. У свом излагању истакла је да Википедија има важну улогу у развијању критичког мишљења код младих људи, нарочито што има одређена правила за додавање садржаја, као и смеренице за поуздане изворе.
Први блок завршен је квизом знања, који је припремио Филип Маљковић, администратор на Википедији, а након њега учесници су имали прилику да се детаљније баве темом поузданих извора.
Милица Буха и Александра Поповић, представиле су кампању 1либ1реф кроз презентацију Референце као поуздан извор информација: Кампања 1Lib/1Ref. У оквиру ове теме наглашен је значај референци, а нарочито имајући у виду поуздане и релевантне изворе који могу бити проверљиви. Посветиле су пажњу и објективности чланака. На ово излагање надовезала се Милица Шевкушић, библиотекар у Институту техничких наука САНУ, која је одржала кратак курс за Википедијанце Сналажење у шуми (научних) информација. Милица је указала на лоше изворе и на чињеницу да њима није место на Википедији. За разлику од њих Национални портал докторских дисертација, Дигитални архив САНУ-а и дигиталне библиотеке су валидни извори, а претраживи су по разним критеријумима.
Другог дана представљен је и пројекат Језичка лабораторија. Вођа пројекта Никола Смоленски представио је идеју која је имала циљ прављења граматичког речника. Никола је представио како сајт функционише и указао на чињеницу да је систем бодовања допринео популаризацији сајта.
Последњи блок предавања започео је представљањем пројекта wikiELTeC – Википодаци о старим српским романима из колекције ELTeC. Пројекат је представила Ранка Станковић, заменик председника Друштва за језичке ресурсе и технологије JeRTeh, а његов главни резултат је вишејезични корпус европских старих романа, где је тим за сваки језик обрадио по 100 романа који су први пут објављени у периоду од 1840-1920.
Уследила је презентација о уређивачким маратонима и акцијама, које је представио Александар Сеферовић. Уређивачки маратони и акције једни су од честих активности на Википедији на српском и осим што ангажују уреднике и уреднице, дају веома квалитетне резултате у погледу броја написаних и допуњених чланака.
Паралелно са овим блоком одвијао се и округли сто о пројектима разноликости у коме су учестовали Ивана Маџаревић у име Викимедије Србије, Марко Михаиловић,у име партнерске организације Београд Прајд и Жана Гњатовић, уредница на Википедији на српском језику. У оквиру овог догађаја присутни су имали прилике да сазнају да је значајно да се на Википедији више пише о темама које се односе на различите маргинализоване и стигматизоване групе и мањине, јер се на тај начин доприноси ширењу слободног знања о феноменима који су веома важни за њих, а са којима већина људи није довољно упозната, као и о проблемима са којима се маргинализоване групе и мањине сусрећу свакодневно. Уједно, на округлом столу је било речи и о баријерама које спречавају жене и припаднике маргинализованих група да уређују Википедију попут страха да ће направити грешку или осуде заједница ако пишу о одређеним темама. Присутни су имали прилике и да узму активну улогу у дискусији и да предложе будуће акције које се на Википедији могу спровести у оквиру програма разноликости, попут оних које би биле усмерене на старију популацију или избеглице.
Како је конференција место где се заједница умрежава и где се боље упознајемо, последња сесија је била резервисана за „кафу са Викимедијом”. У овом неформалном панелу учесници су могли да питају све што их занима а у вези је са организацијом. Чланови Управног одбора Викимедије Србије, Мирослав Лоци, Филип Маљковић, Ђорђе Стакић и Александар Сеферовић представили су свој рад и рад организације и одговарали су на питања публике. Највећи део питања односио се на рад одбора, на повећање броја жена у одбору, буџет Викимедије Србије, као и особине које би нови чланови одбора требало да имају, а од којих се највише издваја тимски играч.
Након остављања коментара организаторима, програм је затворен проглашењем награде „Бранислав Јовановић”, коју Викимедија Србије додељује уредницима Википедије на српском језику за допринос ширењу слободног знања. Овогодишња добитница награде је Милица Буха, вођа пројекта Вики Сениор, вишегодишња уредница Википедије на српском, али и учесница многих акција и маратона на Википедији.
„Мало је рећи да сам одушевљена овом јединственом наградом. Може се рећи јединственом на глобалном нивоу. Али исто тако морам да кажем да ово није први пут да Викимедија као организација и Википедија као заједница препознају моје залагање, а знам да је то случај и са другим Википедијанцима. Зато могу само да кажем једно велико хвала!”
Милица Буха, добитница награде Бранислав Јовановић и вођа пројекта Вики Сениор
Захваљујемо се свим учесницима који су са нама провели два успешна дана и који су допринели програму кроз активну дискусију и продуктивне коментаре. Такође се захваљујемо СКИП центру, у оквиру Министарства за државну управу и локалну самоуправу, који нас је и ове године подржао уступањем модерног и пријатног простора за учеснике. Све фотографије са догађаја доступне су на Викимедијиној остави.
Ауторка фотографија: Милица Ђурђевић
Аутори текста: Ивана Маџаревић, Небојша Ратковић, Горана Гомирац, Невена Рудинац
