Одржана осма конференција уредника и уредница Википедије

Осма конференција Википедијанаца из Србије одржана је 18. и 19. маја, у СКИП центру, у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе. Догађај је реализован под слоганом Уједињени у знању и окупио је око 70 уредника и уредница Википедије, као и сарадника и сарадница на пројекту. Програм је садржао разноврсне теме – од техничких новина, преко разговора о квалитету садржаја, мотивационих фактора, панел дискусија са партнерима из образовних институција и институција културе, па све до разговора како алати генеративне вештачке интелигенције могу утицати на пројекат.

Учесници конференције Викилајв 2024

Председник Викимедије Србије, Мирослав Лоци, је отворио конференцију и поздравио све присутне. Истакао је да је циљ да ово окупљање буде простор за развој идеја, пројеката, искуства, као и место сусрета. Позвао је све учеснике и учеснице да буду активни током сесија како би сви извукли најбоље за себе. Ивана Маџаревић, извршна директорка организације, је у уводном делу изјавила да је ово најпосећенији Викилајв до сада и захвалила се свима на доласку. Према речима директорке, ова два дана конференције су сјајан начин да се Википедијанци окупе, посвете размени знања, локалној и регионалној сарадњи. 

Први блок предавања започет је са техничким новинама на Википедији, квалитету садржаја и помоћи коју можемо да пружимо новајлијама на пројекту. Учесници су се осврнули на мобилну апликацију Википедије, побољшање MediaWiki софтвера као и на препознавање категорија на ћирилици и латиници. Осим тренутних и будућих техничких новина, које су представили Александар Живковић и Зоран Дори, поведена је дискусија о квалитету чланака и о метрикама на које треба да се фокусирамо како би прецизније приказале стање на Википедији на српском језику. Горан Обрадовић наводио је примере из различитих кампања које се спроводе на Википедији, као и потенцијално редефинисање циљева истих. У жељи да осигуравамо квалитет чланака потребно је осигурати квалитетну обуку уређивања и подршку за нове уреднике и уреднице. Један од таквих модела је управо Вики помоћник, али и студентска пракса у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”, који су представљени у овом делу програма. Покретач идеје Вики помоћника, Александар Сеферовић, представио је досадашње резултате и могућност укључивања. Са друге стране, идеја праксе је да студенти кроз уређивање развијају истраживачке способности, учествују у изградњи дигиталног простора на интернету, развијају критичко размишљање и доприносе разноликости садржаја на Википедији, истакла је Оја Кринуловић.

Наредни блок предавања окупио је сараднике и партнере из региона и то кроз презентације представника ЦЕЕ хаба, Викимедијанаца Републике Српске и представника Викимедије Македоније. ЦЕЕ хаб је мрежа заједница Средње и Источне Европе који има за циљ да овим заједницама помогне, а нарочито оним неразвијеним, као и да умрежи афилијације ради квалитетнију сарадње. На Викилајву 2024 поред улоге и задужења хаба, Тони Ристовски говорио је о програму доделе микрогрантова, за које уједно могу аплицирати људи из Србије. Мирјана Петковић је представила перспективу и искуства ГЛАМ програма у Републици Српској. Из ове презентације су учесници увидели колико је важно на овај начин чувати културну баштину Републике Српске и како вредни чланови заједнице раде на томе. Још један пример из региона је пројекат који окупља све фотографе и истраживаче, а изложио га је Кирил Симеоновски, један од координатора. Пројекат Викиобука на отвореном намењена је онима који се баве теренским радом и отворен је за учеснике из ЦЕЕ региона. Ова обука ће се одржати од 7 – 9. септембра ове године у региону Преспа у Северној Македонији. Током конференције је представљен и програм Let’s connect који на међународном нивоу окупља заједницу и омогућава заједничку размену знања кроз организоване обуке. 

„Први пут сам био на Викилајв конференцији и иако сам знао да Викимедија Србије има много пројеката, ипак је добро када се на једном месту виде сви ти пројекти, партнерства, сарадње са институцијама и школа из Београда и Србије. Одличан рад, много учесника, занимљива предавања, посебно о вештачкој интелигенцији и Википодацима.”

Тони Ристовски, учесник конференције

Паралелно са ове четири сесије, одржала се и обука уређивања Википедије коју је водио Небојша Ратковић, менаџер образовног програма Викимедије Србије. Током обуке су учесници могли да уређују чланке на стандардни начин као и помоћу алата генеративне вештачке интелигенције. 

У наставку програма, Филип Маљковић је показао другу страну Википедије и њене занимљиве садржаје. Учесницима и учесницама је било интересантно да виде еволуцију логоа Википедије, неке занимљиве чланке као што су: најружнија боја на свету, сусрет бившег америчког председника Џимија Картера са зецом, прокрастинација пред спавање и многе друге. 

„Викилајв је окупио људе различитих профила које спаја идеја о слободним садржајима и жеља да допринесу заједници, што је омогућило да се теме сагледају из различитих перспектива. Организатори су врло пажљиво одабрали теме и структурисали конференцију, те је за сваког било понешто из уже сфере његовог/њеног интересовања, мада могу рећи да су све теме биле занимљиве и инспиративне, без обзира на то што сам фокусирана првенствено на образовне програме и могућности. Посебна похвала за излагање о универзалном кодексу понашања који је пратио симпатичан Kahoot квиз!”

Ана Здравковић, учесница конференције

Наши највећи успеси, али и превазиђени изазови остварени су кроз партнерства. Када имамо квалитетне, одрживе и дугорочне сарадње са партнерима са којима делимо исту визију, резултати не изостају. Због тога је један део програма био усмерен на разговоре са партнерима у оквиру Програма разноликости и ГЛАМ програма. Милена Миленковић, менаџерка програма разноликости Викимедије Србије, водила је округли сто, а учесници су били Марина Симеуновић (А11 Иницијатива за економска и социјална права), Милица Батричевић (БеФЕм феминистички културни центар) и Миленко Јовановић (Национална еколошка асоцијација). Говорили су о могућностима сарадње и укључивању Википедије у теме као што су људска права, родна равноправност као и заштита животне средине. ГЛАМ панел дискусија коју је водила Горана Гомирац, менаџерка за сарадњу са институцијама културе, окупила је учеснице из Удружења ликовних уметника Србије (Милена Путник, Невена Поповић), Малог позоришта „Душко Радовић” (Јелена Гаврић) и Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” (Оја Кринуловић). Учесници су са три различита аспекта посматрали сарадњу Викимедије Србије и институција културе и разговарали о важности дигитализације и очувања културног наслеђа.

У програму конференцији уједно је дат простор и појединцима који воде пројекте и уз мала средстава остварују велике резултате. Шта су до сада урадили, који су следећи кораци и шта су препоруке за рад на Википедији и Викимедијиним пројектима генерално, представили су Николина Шепић, Дарко Гајић и Нино Богдановски.

За све оне који су хтели да науче нешто практично, могли су да прођу обуку уређивања Википодатака и коришћења алата SPARQL. Милица Иконић Нешић је држала ову радионицу и давала примере кроз српске романе. 

Викилајв јесте локална конференција, али је такође место где разговарамо о дешавањима из Викимедијиног покрета и актуелностима које могу утицати на локалну заједницу. Једно предавање било је посвећено Универзалном кодексу понашања, а шта то заправо значи подсетио нас је Александар Живковић. Осврнуо се на правила понашања која се морају поштовати, шта је то што се не толерише у заједници, које су смернице и одбор кодекса. Крај сесије је испратио и занимљив Kahoot квиз где су присутни могли да провере стечено знање. Поред тога, Мирослав Лоци представио је Повељу покрета, њен развој и како ће овај документ утицати на глобалну заједницу. 

Други дан конференције је започео занимљивом дискусијом Вики амбасадора. Сесију је водио Небојша Ратковић а његове саговорнице су биле Александра Стојићевић и Тијана Мајсторовић. Вики амбасадори су студенти, већином завршних година, који организују разне пројекте на факултету уз надзор менаџера образовног програма Викимедије Србије. У наставку програма Ивана Фирауновић приказала је резултате истраживања у ком су ученици, студенти и професори одговарали на питања о Википедији, уређивању и ауторским правима.  Да школа не мора бити баук, доказали су ученици тако што су предано радили на чланцима и оберучке прихватили овај вид неформалног образовања.

Желећи да подстакнемо учествовање публике на конференцији, следећа сесија била је усмерена на истраживање о мотивационим факторима за уређивање Википедије, као и сагледавање резултата у контексту академског окружења. Небојша Ратковић је, заједно са саговорницима Милицом Шевкушић и Ђорђем Стакићем, отворио тему прихватања новајлија на Википедији на српском, где су, између осталог, менторство на Википедији и креирање видео туторијала истакнути као најбитнији део добродошлице.

Ова конференција је пратила и актуелности и с тим у вези, следећа сесија се тицала алата генеративне вештачке интелигенције (ГВИ) и њеном повезаношћу са Википедијом. Професор др Драган Вукмировић је одржао онлајн предавање у ком се осврнуо на то како алати ГВИ могу да се користе на Википедији у циљу олакшавања рада уредника и уредница, зашто је и даље неопходна провера садржаја, а нарочито референци, као и то како види будућност у том смислу. Предавање које се логично надовезало на ово била је Анализа садржаја креираног на традиоционалан начин и коришћењем алата ГВИ. Какву практичну примену имају алати ГВИ на Википедији, које су мане и предности показао нам је Небојша Ратковић. Похваљен је обим текста који ови алати праве, као и брзина и аутоматизација, док су највеће мане референцирање са нетачним подацима и неенциклопедијско писање чланака. Иако су алати ГВИ врло популарни и актуелни, за сада је за њихово коришћење на Википедији неопходна људска асистенција.  

Врло се поносимо што су нам пројекти одраз децентрализације, те смо у наредној сесији видели како се један пројекат одвија годинама у Књажевцу. Бојан Ристић, један од координатора пројеката нам је дао мали увид у њихов рад, како ученици школа у Књажевцу доприносе ширењу знања о локалној историји и култури а која није довољно представљена на Викимедијим пројектима. 

Последњи део предавања односио је на истицање резултата успешних пројеката и наредних корака у оквиру њих. Тако су приказани пројекти WikiELTeC који води професорка Ранка Станковић и који се фокусира на дигитализацију српских романа односно унос, повезивање именованих ентитета, визуелизацију и анализа унетих Википодатака. Поред њега, Милица Буха (Градска библиотека Београда) и Жана Гњатовић (Библиотека „Карло Бјелицки“ Сомбор) присутнима су објасниле на који начин старији грађани могу доприносити Википедији кроз пројекат Вики Сениор. Последње, али не и најмање важно била је презентација о кампањи Википеп, која има за циљ повећање уредница на Википедији, као и садржаја о женама. Кампања се реализује у оквиру Програма разноликости, а води га Милена Миленковић. 

Конференцијски програм је завршен са сесијом На кафи са Викимедијом, где су присутни могли да упитају чланове Управног одбора Викимедије Србије све што их занима о вођењу организације, као и како виде будућност уз развој технологије. Након тога је додељена награда Бранислав Јовановић. Овогодишња добитница је Бранка Вучићевић Вучковић, вођа пројекта Надгробни споменици и крајпуташи и дугогодишња волонтерка организације.

„Из Горњег Милановца сам, по звању историчар уметности и уметнички фотограф FA1 FSS; EFIAP. Бавим се од 2017. године пројектима који се тичу крајпуташа, надгробних споменика, кенотафа, епитафа Западне Србије, посебно на територији Епархије жичке. Радим на дигитализацији споменика и њихово дефинисање путем географских координата што је врло битно за будуће истраживаче. Изузетна част за мене да понесем овако високо признање, искрено нисам се надала. Јако сам се обрадовала. Наставићу да и даље предано радим на теми коју сам одабрала али и свим сродним областима. Себе првенствено видим као Викимедијанку јер радим на више Викимедијиних пројеката. Желим  да остварим макар део планова везаних за надоградњу прича о споменицима. Потрудићу се да радим на што више Викимедијиних пројеката а на првом месту да започнем уношењем ставки на Википодацима, умрежавању свих доступних и релевантних података. Драго ми је што је Викимедија Србије препознала значај мог рада јер ово чиме се ја бавим је документовање података које само добија на значају са протоком времена.”

Бранка Вучићевић Вучковић, добитница награде Бранислав Јовановић


Ауторке: Ивана Маџаревић, Милена Миленковић (Викимедија Србије)

Напомена о ауторском праву: Све фотографије преузете су са Викимедијине оставе, под CC BY SA-4.0, а аутори су Милица Ђурђевић и Мирослав Лоци.

Слични чланци

Избеглице, култура и знање: уређујемо заједно!
Завршен је пети по реду маратон о људским правима и животној средини
Отворене пријаве за Еду Вики камп 2024!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *