Викимедија Србије 3. децембра навршава пуних 12 година од оснивања овог удружења као званичног огранка Задужбине Викимедија у нашој земљи. Рођендан ће бити прослављен у понедељак, 4. децембра, у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић”, од 18 сати. Овогодишња прослава биће у знаку још једног јубилеја – 10 година од првог семинарског рада на Википедији на српском језику, са којим је званично започет Образовни програм Викимедије Србије.

Почеци Образовног програма датирају још из 2005, када је Ђорђе Стакић, један од оснивача Викимедије Србије и првих уредника Википедије на српском језику, формулисао ову идеју и презентовао је на семинару на Математичком факултету, а идеја је тада презентована и у Панчеву у испостави Универзитета у Новом Пазару. Почев од јасно изражене идеје о образовном програму коју је Ђорђе тада промовисао, па до самих догађаја тог типа на факултетима, већ у децембру 2005. овај програм је и заживео. Са активном реализацијом се почело већ следеће школске године, јер није било лако одмах мењати наставне планове и програме, а и сама идеја да се студенти укључе у писање Википедије кроз писање семинарских радова била је сасвим нова за наш образовни систем. Тако је у децембру 2006. Факултет за физичку хемију изразио жељу да се укључи у овај пројекат и убрзо се укључио, а почетком 2007. и на Филолошком факултету је ова идеја реализована, те се у априлу 2007. на Википедији на српском језику као чланак обрео и први студентски семинарски рад –  ENIAC.

Данас на Википедији на српском језику има преко 4000 семинарских радова, а у пројекту је учествовало више од 4000 студената, ученика, наставника и професора из преко 35 образовних институција. Бројни огранци широм света су прихватили овај програм и развијају га у својим земљама, а сама Задужбина Викимедија је основала и посебан сектор који ради на пројекту Wikipedia Education Program. У Србији су се брзо развили и програми сарадње са средњим школама и гимназијама, па је тако настао и пројекат Вики-гимназијалац, а наставници и учитељи који су се заинтересовали за рад на Википедији радили су и са ученицима основних школа. Викимедија Србије установила је и Вики-амбасадоре, па тако сада на осам факултета Београдског универзитета студенти промовишу идеју слободног знања. Интезивни развој Образовног програма достигао је пуну зрелост, те је 2015. године отворена и позиција менаџера образовног програма, како би се овом програму пружила подршка у пуном радном времену.

Очекујем да ће се већим ангажовањем студената и ученика постићи мисија Википедије – да сакупи еницклопедијско знање на једном месту и учини га слободно доступним свима.

Ђорђе Стакић, идејни творац Образовног програма, поносан је на овај пројекат, посебно што је идеја самоникла, односно није састављена по већ постојећем узору.

Како се родила ова идеја?

Ђорђе Стакић, оснивач Образовног програма

Математички факултет ме је позвао у новембру 2005. да у склопу семинара Катедре за рачунарство и информатику представим Википедију. Размишљајући како би на најбољи начин студенти и факултет могли да се укључе у писање чланака, родила се идеја да предлог буде да студенти уместо класичних семинарских радова, које касније нико више не користи, пишу чланке за Википедију.

Да ли је било тешко остварити прве сарадње, односно представити ове могућности академском окружењу, посебно имајући у виду да Википедија на српском језику тада није била толико развијена?

О тој идеји семинарских радова за Википедију се доста прочуло. Проф. Слободан Мацура, који је и сам Википедијанац, иницирао је сарадњу на Факултету за физичку хемију. Проф. Цветана Крстев са Филолошког је такође чула за ову идеју, а како сам почетком 2007. хонорарно држао вежбе код њих из предмета Интернет и веб технологије” онда се тако пружила прилика да се и ту ово реализује. Првих година је било тешко у широј јавности добити подршку за образовни програм јер је Википедија била у зачетку и није било превише поверења у њу.

Шта су биле највеће препреке и изазови?

Три врсте препрека бих издвојио. Прва је техничка писменост студената, разумевање лиценци и ауторских права. Потом техничка опремљеност, у првим годинама нашег рада већина студената није имала рачунаре и брзи интернет. Трећи проблем је било неразумевање једног дела академске јавности да је интернет будућност, као и прихватање Википедије као платформе за студентска писања.

Како данас гледаш на постигнуте резултате?

Данас је образовни програм и код нас и у свету веома развијен. На хиљаде обучених студената и написаних чланака само у Србији су добра мера успеха. Викимедија Србије је ту један од пионира на светском нивоу, јер је у децембру 2005. било свега 5 огранака Викимедије. Такође, дат је велики допринос развоју образовног програма од скромних почетака до данас.

Како видиш будућност овог програма?

Препреке за употребу Википедије у академском окружењу су већ сада значајно мање. Очекујем да ће се већим ангажовањем студената и ученика постићи мисија Википедије – да сакупи еницклопедијско знање на једном месту и учини га слободно доступним свима.

Лаганим корацима напред. Имамо довољно образовних установа у које још нисмо „ушли“, а имају велики потенцијал за напредак.

Растуће интересовање за примену Википедије у настави отворило је могућности и да се 2012. установи Академски одбор Викимедије Србије. Однедавно, након Ђорђа Стакића, њиме председава Марко Адам.

Шта је улога Академског одбора?

Марко Адам, председник Академског одбора

Улога Академског одбора је брига о ЕДУ пројекту и његовим под пројектима. Неке од битнијих ставки о којима одбор води бригу су припрема плана рада и израда стратегије, као и усмеравање волонтера, примарно амбасадора на факултетима и високим школама.

Колико чланова АО тренутно броји?

Академски одбор тренутно броји осам чланова, и то су, поред мене: Ђорђе Стакић, Милица Шевкушић (потпредседница), Филип Маљковић, Јелена Продановић, Марко Станковић, Драган Сатарић и Иван Матејић.

Које активности се преузимају?

Тренутно се воде амбасадори кроз радионице на својим факултетима. Акредитовани курсеви се држе по целој Србији, и помаже се професорима и наставницима при раду на Википедији и усмеравају се ка самосталном раду на нашим пројектима.

Како ти видиш развој и будућност Образовног програма?

Лаганим корацима напред. Имамо довољно образовних установа у које још нисмо „ушли“, а имају велики потенцијал за напредак. Повећавање броја амбасадора, као и квантитета квалитетних чланака. На дуже стазе, увођење наших пројеката као стандардни део образовања.

Рад са студентима ми никада не пада тешко, јер на њега не гледам као на циљ са себе, већ га посматрам као динамичан процес из ког они могу нешто да науче, што мислим да и студенти сами виде.

Менаџер образовног програма Небојша Ратковић само у овој години успоставио је сарадњу са 15 образовних институција.

Како сада професори и наставници гледају на Образовни програм?

Небојша Ратковић, менаџер Образовног програма

Једном приликом професорка са којом сарађујемо ми је рекла да је увидела да је контрапродуктивно терати студенте да угасе мобилне телефоне и да не сурфују по интернету током предавања, јер ће они то наставити да раде. Зато је одлучила да интернет укључи као средство у настави и да учествује са нама на пројекту Википедија у школама. Мислим да је ово само један сликовит пример како професори и наставници све више увиђају да је интернет постао неизоставни део образовања. Због тога наше напоре посматрају као прави начин да ученике и студенте усмере у погледу коришћења нових технологија и да искористе потенцијал који Образовни програм Викимедије Србије и Википедија нуде. Осим тога, међу наставним кадром је очигледна све већа спремност да користе тренутно примењиве методе да би настава постала креативнија и интерактивнија како би ученици из ње носили функционална знања, и то је оно шта охрабрује.  

Са којим потешкоћама се најчешће сусрећеш?

Највећа потешкоћа у раду је техничка опремљеност образовних институција у смислу непоседовања адекватних рачунара за рад, затим довољно брз интернет и слично. Осим тога, врло је тешко радити на промени традиционалног схватања наставе, која је прагматистички оријентисана, док са друге стране постоји притисак технолошког напретка који подразумева да учесници и студенти и сами утичу на формирање образовања.

Да ли је тешко радити са студентима?

У раду са студентима увек заузимам оптимистичан став и схватање о постојању различитих способности код сваког студента понаособ. Због тога се трудим да на њихова питања одреагујем брзо и поуздано, показујући им да верујем у њихов потенцијал, али и да замислим себе у њиховом положају, нарочито када се ради о њиховој мотивацији и интересовањима. Рад са студентима ми никада не пада тешко, јер на њега не гледам као на циљ са себе, већ га посматрам као динамичан процес из ког они могу нешто да науче, што мислим да и студенти сами виде.

Које грешке најчешће праве у писању радова и колико им твоја инструктажа помаже да науче како се пишу академски радови?

Најчешће грешке се праве приликом постављања референци и извора. Имајући у виду да је суштина Википедије у проверљивости информација, јер своју веродостојност управо црпи из њих, наша идеја јесте да ученике и студeнте научимо исправном референцирању. То им нарочито може користити и за будуће радове које буду писали, али и у другим сферама њиховог живота. У том смислу настојим да свака моја консултација отклони и превазиђе њихове недоумице. С обзиром да је све мање захтева за додатним појашњењима и консултацијама тим поводом, мислим да успешно савладавамо и овај изазов.    

Са колико нових институција ћеш нас обрадовати следеће године?

На ово питање је увек незгодно одговорити, јер су многе ствари непредвидиве приликом остваривања сарадње са образовним институцијама. У сваком случају, могу да обећам да ће се Образовни програм Викимедије Србије сигурно ширити и да ће укључити неке нове институције са којима до сада нисмо сарађивали, а нарочито ће ми бити драго ако то буду средње школе, више школе или факултети из мањих места у Србији.

Чланови Академског одбора и Вики амбасадори

О развоју овог програма, али и о актуелним дешавањима и активностима у Викимедији Србије, више ће се говорити на прослави рођендана, када ће окупљенима обратити председник Викимедије Србије Филип Маљковић, Ђорђе Стакић и Небојша Ратковић, који ће говорити о почецима и предстојећим изазовима у оквиру Образовног програма, али и наставници и професори укључени у овај пројекат – Зорана Матићевић, наставница социологије у Гимназији Патријарх Павле и 3. београдској гимназији, која је за имплементацију рада на Википедији добила и награду Завода за унапређивање образовања и васпитања, као и Анђелка Миладиновић, професорка српског језика и књижевности у Математичкој гимназији, која је са својим ученицима креирала чланак на Википедији, али и анимирани филм о песми „Почетак буне против дахија“. Прославу ће заокружити и резултати свих активности Викимедије Србије у 2017. години, које ће представити менаџерка пројеката и заједнице Ивана Маџаревић.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Извори: Образовни програм Викимедије Србије, Младе Викидахије, блог Викимедије Србије

Напомена о ауторским правима: Wikipedians and Wikimedians of Serbia collage, ауторка IvanaMadzarevic;  Djordje Stakic – WikiLive, аутор Upotrebi klikere; WikiLive 2016 conference 172, ауторка IvanaMadzarevic; Članovi Akademskog odbora i Viki ambasadori, аутор Neboysha87. Све фотографије су под CC BY-SA 4.0, преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.

Слични чланци

Отворена регистрација за конференцију Викилајв 2024
Четврта акција писања биографија на Википедији на српском језику
Резултати конкурса за доделу микрогрантова 2024.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *