Једна од мојих омиљених обавеза на бруклинском колеџу јесте та што држим двосеместрални курс на тему западне историје позоришта (од Античке Грчке до данас) за надарене уметнике и уметничке администраторе. На много начина, овај курс је тешко „продати“. Неизбежно, али овај курс неколико студената сматра бескорисним за њих као глумце, режисере, дизајнере, драматурге или менаџере. Стога, стално се питам: „Како убедити студенте да се лично ангажују што се ове теме тиче?“
Као експеримент, недавно сам почела са давањем задатка заснованог на Википедији на мом курсу о историји позоришта за студенте са завршеним студијама. То је била мала проба, у којој је учествовало петоро студената чији је задатак био да направе нови или изврше ревизију постојећих чланка на Википедији о позоришној историји. Чинило ми се да ће они овај дигитални пројекат сматрати занимљивијим и практичнијим од семинарских радова (који су уобичајени задаци на мом предавању), и да би могли ценити ту прилику да повећају светску количину слободног знања кроз доприносе на Википедији.
Прво, ученици су научили механику уређивања на Википедији и културне и уредничке конвенције Википедије. Затим су спроводили истраживање – консултујући се са најмање десет секундарних извора – и тражили мишљење како својих колега уређивача, тако и њихових колега на предавању. На крају семсетра, свако од њих би предао свој електронски порфолио који документује њихов рад, као и кратак есеј о свом општем утиску.
Моји студенти су открили да су многи чланци на Википедији, а који се односе на историју позоришта далеко од потпуних (а понекад и нетачни), и научили су шта могу учинити да то промене. Такође су изјавили да веома цене интеракцију са члановима Википедијине заједнице. У већини учионица, студенти добијају повратне информације само од предавача; ако имају среће, можда ће добити и коментар о свом раду од својих колега. Насупрот томе, студенти који су учествовали у овом задатку на Википедији имају приступ великом броју читалаца, од електронских амбасадора курса (у нашем случају, сјајни Јуншуи), до произвољних, анонимних појединаца. Као предавач, и ја сам се такође осетила подржаном од стране концентричних кругова заједнице који Википедију чине јединственим ресурсом каква јесте.
Можда и најбитније, моји студенти су научили једну веома важну лекцију: историја позоришта – као и сва историја – јесте жива, променљива ствар. Увек терам своје студенте да критички читају уџбенике, јер смо ми склони да „историјом“ називамо историографију – приче о прошлости које су написали људи. Рецензије од стране колега у издавачким кућама омогућавају да књиге које читамо буду тачне, добро истражене и ауторитативне; али некада и најугледнији и најобразованији научници могу да погреше. Други научници морају доћи у помоћ, наоружани новооткривеним сазнањима или доказима да би начинили ревизију ове историје. На Википедији, изазови које доноси писање историје су потпуно видљиви. Моји студенти су научили да су извори као што је Википедија добри само онолико колико су добри и опрезни, пажљиви доприноси које људи одлуче да направе.
Ејми Е. Хјуз, асистент професора позоришне историје и критике, Бруклин колеџ (CUNY)
са енглеског превела: Тања Милошевић
