Станислав Козловски, неуролог и предавач на московском државном универзитету Ломоносов се по први пут сусрео са Википедијом 2003. године. У то време је писао о неурологији, математици, историји, психолингвистици и генетици на свом популарном блогу. Убрзо се заинтересовао за Википедију и почео да уређује чланке. Касније је сазнао да Википедија не постоји само на енглеском језику, већ и на другим језицима, а тако и на руском.
„На енглеској Википедији је у то време постојало нешто преко 100 000 чланака“, каже он. „На руском језику, постојало је неколико стотина чланака, и, да будем искрен, ти чланци су се једва могли назвати чланцима. Онда сам престао да пишем блог, и почео сам да пишем чланке на руској Википедији.“
Козловски каже да Википедија није била позната у Русији и није било толико корисника у то време. Један од његових првих корака било је писање чланка у Русији о самој Википедији, који се појавио у популарном компјутерском часопису Компјутера (ен: Computerra). Након објављивања овог чланка, каже он, број активних корисника на Википедији се скоро па удвостручио.
Данас је Козловски генерални директор Викимедије Русије, званичног огранка ове земље. Огранизација прикупља новац, организује конференције за Википедијанце и преговара са власницима ауторских права на фотографским архивима да би их наговорили да поставе те архиве под слободном лиценцом. Козловски је успео да наговори једну од највећих новинских агенција у Русији, РИА Новости, да постави део своје архиве под слободном лиценцом. Те фотографије се тренутно користе у чланцима Википедије на бројним језицима.
Козловски такође ради и на реформи руског закона о ауторским правима не би ли га учинио либералнијим. Он учествује у радним групама и округлим столовима на тему закона интелектуалне својине у државној думи, као и у инистарству комуникација и министарству културе, између осталог. Он каже да покушава да елиминише беспотребне рестрикције које штете развоју руске Википедије.
Козловски се састао са бившим руским председником Дмитријем Медведевим, који није био упознат са концептом копилефта и слободне лиценце. „Он није знао да постоје проблеми приликом коришћења таквих лиценци у Русији, и да је коришћење радова ограничено на много начуна, на пример, не постоји „слобода панораме“, каже Козловски, који је објаснио председнику због чега је важно за пројекте Викимедије, као што је Википедија, да се ови проблеми реше.
Говорећи о слободи закона панораме, који не постоје у Русији, Козловски каже, „Ако желите да објавите фотографију неке зграде, и та зграда је једина битна ствар на тој фотографији, према постојећим законима, морате добити писмену сагласност архитекте. У супротном, кршите закон.“
Медведев је разумео важност ових покренутих питања, те је након тог састанка рекао министрима да начине ревизију грађанског законика да би решили проблем слободних лиценци у Русији. Козловски каже да је текст амандмана грађанског законика спреман, и да је предат државној думи. Ови амандмани ће бити прегледани од стране парламента на јесен 2013. године.
„Међутим, од како је Медведев разрешен дужности“, каже Козловски, „став државних органа према брисању закона о ауторским правима се драматично променио, заједно са погледима на слободу интернета. На пример, посланици су недавно усвојили законе о црним листана сајтова и такозваном анти-пиратском закону.
Упркос овим неуспесима, Козловски се нада да ће измене у грађанском законику које он и Викимедија Русије подржавају бити прихваћене.
„Надамо се да ћемо моћи да променимо свет и учинимо га слободнијим“, каже он.
Профил: Дона Питерсон, волонтер за комуникације Задужбине Викимедије
Интервју: Виктор Григас, Приповедач Задужбине Викимедије
са енглеског превела: Тања Милошевић
Белешке о ауторским правима: „Stanislav Kozlovskiy“ , Ctac, под CC-BY-SA 3.0 Unported, преузето са Викимедијине оставе.
