Најстарија гимназија у Србији учествовала у програму стажирања
Програм стажирања Викимедије Србије по први пут је спроведен у образовној институцији и то у најстаријој гимназији у Србији – Карловачкој гимназији у Сремским Карловцима. Александар Тумарић, изабрани Википедијанац стажиста, је од 1. октобра до 1. децембра у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије писао и илустровао чланке на Википедији и радио на дигитализацији књига, новина и часописа и њиховом постављању на Викимедијину оставу.
Карловачка гимназија у Сремским Карловцима није класична институција културе, али је због јединственог значаја изабрана за партнера у оквиру пројекта Википедијанац стажиста. Током стажирања написано је 70 нових чланака на Википедији на српском језику. 227 чланака је илустровано са 328 фотографије. Чак 420 мултимедијалних датотека је постављено на Викимедијину оставу, платформу која је коришћена у раду и са које корисници могу преузети материјал. Поред овог, дигитализовано је и објављено пет књига. Сви резултати стажирања пописани су на страници на Википедији – Википедија:Википедијанац стажиста/Карловачка гимназија 2019. Осим поменутих резултата, према плану и програму одржана је обука уређивања Википедије и Викимедијине оставе за запослене. Обуку су похађале две професорке. Позитиван исход је даља заинтересованост гимназије да сарађује и то у оквиру коришћења Википедије у настави.
Фотографија Милеве Симић (1859-1946), српске учитељице, књижевнице и преводиоца
Портрет Јована Пантелића (1812-1888), професора и директора Карловачке гимназије
Фотографија Гавре Манојловића (1856-1939), српског историчара, књижевника, политичара професора и академика
Фотографија Будислава Буде Будисављевића Приједорског (1843-1919), српског књижевника, посланика и великог жупана
Аутопортрет Аксентија Мародића (1838-1909), српског сликара
Јоаким Вујић (1772-1847), српски књижевник и драматург
Александар каже да је општи утисак о стажирању одличан. Посебно издваја успешну сарадњу са директором, секретаром, професором историје и спремачицама, али и осталим особљем школе које је било веома кооперативно приликом његовог стажирања.
Шта те је навело да се пријавиш за стажирање?
Прилика да проучавам фонд најстарије школске библиотеке у Србији, и да радим у културно-историјски значајној установи као што је Карловачка гимназија.
Зашто мислиш да су овакви програми важни?
Важни су пре свега за очувања културне баштине Србије (дигитализација књига, часописа, новина, историјских докумената…). Такође, писањем биографија на Википедији сачуваћемо од заборава живот и дела многих важних личности српске историје. Вреди споменути и аспект промоције установе где је стажирање реализовано.
Шта би издвојио као најбитније резултате у оквиру стажирања?
Јавности је представљен садржај збирке Сербица-Славица. Број илустрованих чланака је 227, број нових датотека искоришћених за илустрацију је 328 (од 419 постављених на Викимедијину оставу) и 5 књига је дигитализовано. Што се тиче нових чланака (70) велики део везан је за Карловачку гимназију (биографије познатих професора и директора) или за Сремске Карловце (биографије особа које су живеле и радиле у Карловцима или кратки чланци о периодици која је излазила у Карловцима).
Шта је ова институција имала да понуди за оне који желе више да сазнају?
Велики број књига из 18, 19. и 20. века (углавном на српском, латинском и немачком језику) из области природних наука (хемија, медицина, биологија, математика, физика), филологије (германистика, класична филологија (старогрчки и латински), србистика, кроатистика, русистика), друштвено-хуманистичких наука (филозофија, историја) и књижевности (романи, збирке песама).
Од важнијих издања из збирке коју сам имао прилике да истражујем издвајају се прва издања дела Вука Стефановића Караџића и Доситеја Обрадовића, Четворојеванђеље из Мркшине цркве (1562), Служабник Вићенца Вуковића (1554), рукописни Псалтир (16. век), Стихологија (крај 17. века), Псалтикија (крај 18. века), Стематографија (1741) Христофора Жефаровића, Вечни календар (1783) Захарија Орфелина, Граматика (из 1721. и 1755.) Мелетија Смотрицког, уџбеници чувеног просветитеља Аврама Мразовића с краја 18. и почетка 19. века, Историја разних народов, наипаче Болгар, Хорватов и Сербов (1794) Јована Рајића, фототипско издање Мирослављевог јеванђеља које је 1897. Библиотеци поклонио краљ Александар Обреновић…
Фонд Спомен-библиотеке садржи 18.198 књига и 8.481 годиште периодике.
Насловна страна Писама Доситеја Обрадовића (1833)
Насловна страна дечијег листа Радован (1876)
Псалтикија (велики зборник црквених песама на српском језику писаних Кукузељевом нотацијом)
Прво издање Писменице сербскога језика (1814) Вука Стефановића Караџића
Насловна страна Wuk’s Stephanowitsch kleine Serbische Grammatik (Мала српска граматика Вука Стефановића Караџића)
Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије
Напомена о ауторским правима:
- Gymnasium of Karlovci 8242 01.jpg, аутора Дарка Гајића, под cc by sa-4.0, Wikipedian in residence at Museum of Vojvodina 01.jpg, аутора Небојше Ратковића, под cc by sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе
Галерија 1:
- Joakim Vujić.jpg, Јоаким Вујић (1772-1847), српски књижевник и драматург, аутор непознат, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
- Aksentije Marodić.jpg, Аутопортрет Аксентија Мародића (1838-1909), српског сликара, аутор Аксентије Мародић, у јавном власништву
- Budislav Bude Budisavljević Prijedorski photo.jpg, Фотографија Будислава Буде Будисављевића Приједорског (1843-1919), српског књижевника, посланика и великог жупана, аутор непознат, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
- Gavro Manojlović photo.jpg, Фотографија Гавре Манојловића (1856-1939), српског историчара, књижевника, политичара професора и академика, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
- Jovan Pantelić.jpg, Портрет Јована Пантелића (1812-1888), професора и директора Карловачке гимназије, аутор Новак Радонић, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
- Mileva Simić photo.jpg, Фотографија Милеве Симић (1859-1946), српске учитељице, књижевнице и преводиоца, аутор непознат, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
Галерија 2:
- Wuk’s Stephanowitsch kleine Serbische Grammatik 1824 cover.jpg, Насловна страна Wuk’s Stephanowitsch kleine Serbische Grammatik (Мала српска граматика Вука Стефановића Караџића) (1824) преведена од стране Јакоба Грима, аутор Вук Стефановић Караџић, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
- Pismenica serbskoga jezika 1814.jpg, Прво издање Писменице сербскога језика (1814) Вука Стефановића Караџића које се чува у Спомен-библиотеци Карловачке гимназије, аутор непознат, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
- Psaltikija late 18th century.jpg, Псалтикија (велики зборник црквених песама на српском језику писаних Кукузељевом нотацијом), крај 18. века, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
- Radovan cover.jpg, Насловна страна дечијег листа Радован (1876), у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
- Pisma Dositeja Obradovića cover 1833.jpg, Насловна страна Писама Доситеја Обрадовића (1833), аутор Доситеј Обрадовић, у јавном власништву, извор Карловачка гимназија
