У канцеларији Викимедије Србије протеклих месец дана шест студената арабистике са Филолошког факултета ради на стварању првог онлајн арапско-српског речника на свету. Њихов пројекат, симболично назван „1001 арапска реч“, започет је 15. фебруара и одвија се на иницијативу Викимедије Србије уз сарадњу са Културним центром „Неа Пангеа“.

„Рад на овом пројекту за мене представља велико задовољство јер можемо да користимо знање које смо стекли на факултету и да га преточимо у нешто што касније може да буде од користи не само нама, већ свима који се баве арапским језиком или желе да науче нешто о њему“, каже Лина Абурас, студенткиња која је окупила овај тим. Она каже да су сви учесници од самог предочавања идеје показали велику заинтересованост и ентузијазам. „Било је битно само да се нађе иницијатива за овакав пројекат. Сви који учествују су добри студенти, спремни на тимски рад и спремни да науче нешто ново“, додаје Лина. Исто мишљење дели и Милица Томовић која истиче да рад на речнику није пуко уписивање речи, како се на први поглед то чини, већ иза свега стоји марљив рад.

Њена колегиница, Тамара Полетан, додаје да је речник прилагођен свима јер пружа основне информације о траженом појму, али и граматичку обраду речи, етимологију и примере употребе, за оне који се језиком баве стручније: „Овај речник је намењен свим групама, како онима са мало више предзнања, тако и некоме ко је на самом почетку упознавања овог несвакидашњег и магичног језика.“

101. реч

Протекле недеље, након непуних месец дана, ова група активиста обележила је своју 101. унету реч. „Тих првих 100 речи је на неки начин било само уходавање, сада нам много лакше иде и сигурна сам да ће наредних сто бити доста брже унето. Ова симболична 101. унета реч нам представља додатни ентузијазам да сигурније наставимо са уносима“, сматра Тања Милошевић, једна од учесница.

За сваку унету реч потребно им је 20 до 40 минута, а највише времена им одузима тражење адекватних синонима, антонима и практичних примера употребе. И поред тога, они се слажу са пословицом да квантитет није исто што и квалитет, те се труде да сваки чланак буде што потпунији и детаљнији, са звучним записом и визуелним примером.

„Арапски језик је доста другачији од индоевропских језика, па се трудимо да направимо речник који ће нашим корисницима дати врло једноставну и практичну верзију тог језика. Знам колико ја као студент користим Википедију, те знам колико ће и другима наш речник бити од користи“, сматра Тања.

Унапређење Вики шаблона

Да активно учествују у уносу речи показује и иницијатива њеног колеге, Мирослава Лоција, да се шаблони који се користе за Викиречник унапреде. „Арапски језик има три падежа, за разлику од српског који има седам. Зато смо морали да направимо нови шаблон, односно нову табелу за падеже која је прилагођена конкретно овом језику.“ Поред тога, да би корисницима са српског говорног подручја што више приближили речник, овај тим студената пише и чланке на Википедији који ће бити практично упутство за његово коришћење.

„Пишемо корисна граматичка правила арапског језика на Википедији, а краћа упутства на самом Викиречнику“, додаје Тања.

Тимски рад

Учесници су се поделили у групе по двоје, у зависности од тога коју област покривају. Након неког времена се ротирају, те они који су били задужени за речи из културе читају чланке оних који су писали речи из биологије, а они које интересује географија, проверавају оне који су писали о антропологији итд. На такав начин, свако пише о области која га највише интересује, и сви једни другима проверавају чланке, како се не би поткрала нека грешка.

Тамара Полетан каже да окупљања у канцеларији три пута недељно и рад у овом тиму нису напорни, чак супротно: „Као тим функционишемо сјајно. Иако смо подељени по областима, консултујемо се пре уноса сваке речи, а уколико има неких нејасноћа, заједно радимо на отклањању истих. Осим вредности коју има сам по себи, рад на овом пројекту је и јако забаван“.

1001 реч као доња граница

Омиљени тренутак, како је већина учесника рекла, био им је када су у потпуности завршили своју прву реч, са свим детаљима и примерима. „Био је то сјајан тренутак, али и велико олакшање. Заиста, срце ми је било пуно“, са узбуђењем говори Јована Милошевић.

На питање да ли је 1001 реч мало, Јована, у име тима, одговара: „Ова цифра нам је доња граница. Ми бисмо волели да наставимо са дограђивањем речника. Арапски језик је доста богат језик, у неку руку безграничан. Наравно да увек може још, тако да је све у суштини мало, али ми се трудимо да погодимо срж која после лако може да се разграна.“

„Викимедија Србије је прошле године у свом стратешком плану дефинисала да, поред Википедије, жели да покрене и развој осталих Викимедијиних пројеката на српском језику. Викиречник је у том тренутку бројао око 15900 речи, али се у протеклом периоду показао пад уноса нових појмова, те смо одлучили да, у сарадњи са Културним центром „Неа Пангеа“, кренемо са овим пројектом“, говори Миле Киш, генерални секретар Викимедије Србије.

„Оно што ми је посебно драго у вези са „1001 арапском речју“ јесте да се константно допуњује новим идејама, како у вези са њим, тако и потпуно новим. Зато ми је задовољство да кажем да Викимедија Србије има шест нових чланова који већ сада најављују будуће пројекте“, додаје Миле.

Од учесника смо сазнали и да арапски речник за именице, поред једнине и множине, има и дуални, односно двојни облик, као и да је то била карактеристика и словенских језика која се током времена изгубила. Тако, уколико на арапском желите да кажете књига, рећићете „китеб“, а уколико причате о две књиге, употребићете дуални облик – „китебени“, што је различито од множине „кутуб“.