Музеј у Трстенику омогућио је ексклузивно фотографисање глиненог модела зрна пшенице који се чува у Археолошкој збирци Филозофског факултета у Београду, за потребе ширења знања на вики пројектима. Зрно је старо око 8000 година и верује се да је на његовој полеђини урезан најстарији урбанистички план на свету.

Глинени модел зрна пшенице пронађен је приликом археолошких ископавања неолитског насеља Благотин у селу Пољнa, у општини Трстеник. Димензија је око 7 цм, и на полеђини се налазе уцртане необичне геометријске шаре. Архелог који је руководио истраживањима Благотина, др Светозар Станковић Нани, дао је оцену да је у питању план насеља Благотин чиме би то био најстарији урбанистички план неког насеља на свету. С друге стране, француски археолог Емилија Масон процењује да урезане представе на полеђини овог зрна пшенице представљају карту неба над Благотином (Месец, Сунце и звезде), чиме био то била најстарија астрономска карта неба у људској историји – прича историчарка Јелена Вукчевић из Музеја у Трстенику.

Будући да се овај археолошки предмет чува у збирци Филозофског факултета и није доступан јавности, Викимедија Србије је добила ексклузивно право да га фотографише под слободном лиценцом и тако омогући да се шири знање о овом културном благу наше земље. Наши волонтери Википедијанци су са полетом дочекали ову могућност, па је тако Марија Гајић подробно фотографисала овај модел зрна, а Милош Тодоровић је  написао чланак о њему на Википедији на српском језику.

Дигитализација овог глиненог модела зрна пшенице и његово смештање на Вики-оставу за Трстеник и трстенички Музеј имају немерљиву вредност.

На овај начин смо, у сарадњи са Викимедијом Србије, повећали видљивост овог вредног археолошког експоната учинивши га тако доступним целом свету.

 

Јелена Вукчевић, историчарка и руководилац Музеја у Трстенику, каже да дигитализација овог глиненог модела зрна пшенице и његово смештање на Вики-оставу за Трстеник и трстенички Музеј имају немерљиву вредност.

—  Овај модел зрна, који је ископан на архелошком налазишту Благотин, дат је на чување деведесетих година прошлог века Археолошкој збирци Филозофског факултета у Београду, заједно са осталим важним ископаним артефактима са овог локалитета. Од тада, последњих двадесет година, грађанство Трстеника је само два пута имало прилике да ужива у овом свом културном благу кроз приређене изложбе у Трстенику. Наиме, ови вредни археолошки налази, међу којима се налази и зрно пшенице су похрањени у Археолошкој збирци и тако недоступни широј јавности — каже Јелена и додаје да је Музеј на овај начин, у сарадњи са Викимедијом Србије, повећао видљивост овог вредног археолошког експоната учинивши га тако доступним целом свету.

— Чланак на Википедији о глиненом моделу зрна пшенице, као и о археолошком налазишту Благотин ће јавности бити представљени најпре преко Фејсбук странице „Музеј Трстеник – Muzej Trstenik“, а потом ће за поменуте чланке бити дати линкови и на сајту Народног универзитета Трстеник. Како трстенички Музеј нема простора за сталну поставку, дигитализација музејске грађе за нашу установу представља важан корак ка представљању похрањеног културно-историјског блага. У том смислу биће чињени напори да се још више материјала и експоната дигитализује — закључује историчарка Вукчевић.

Са Музејем у Трстенику планира се интезивна сарадња у наредној години, кроз дигитализацију колекција ове установе и друге моделе сарадње ГЛАМ програма.

Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима:
Ауторка фотографија модела зрна пшенице – Марија Гајић. Фотографије су под CC BY-SA 4.0 и преузете су са Викимедијине мултимедијине оставе, из категорије Model of a grain of wheat.