Историјски архив Суботице постао је део Викимедијиног глобалног ГЛАМ програма, угостивши током августа Владимира Нимчевића, изабраног Википедијанца стажисту за 2017. годину. Владимир је преданим истраживачким радом анализирао и скенирао ретке документе који су се дуго сматрали изгубљеним, а поред 18 написаних чланака на Википедији, за Викимедијину оставу и Викизворник скенирано је и пет књига, 12 карти Суботице кроз векове и 160 других ретких докумената.

Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић”, Музеју у Смедереву и Ботаничкој башти придужио се и Историјски архив Суботице у реализацији петог програма вики стажирања у организацији Викимедије Србије. Овај, широм светског Вики покрета познати програм, има за циљ да успостави и оснажи везе са институцијом културе, упозна запослене у културној установи са могућностима рада на вики пројектима, помогне дигитализацију архивске грађе, а све у циљу заједничког рада институције и Викимедије на представљању културно-историјског наслеђа на Википедији и другим вики пројектима.

Владимир Нимчевић, дипломирани историчар и дугогодишњи уредник Википедије, као истраживач је често посећивао овај архив, па је тако био добро упућен у постојање и потребу за дигитализацијом ретких докумената ове установе.

Посебна пажња је посвећена најстаријим записима (с краја прве половине 18. века), за које се дуго веровало да су изгубљени у неповрат. Наиме, Васа Стајић, директор Суботичке гимназије и секретар Матице српске, и Марко Протић, суботички православни парох, напомињу у резултатима својих истраживања обављених у Градском архиву крајем 20-их и почетком 30-их година 20. века да нису могли наћи документе издате пре 1779. године. Реч је о документима који су објављени у време када је Суботица била привилеговано коморско трговиште. На њихово постојање указују протоколи градског магистрата који су почели да се воде 1743. године. Директним увидом у Фонд 179 Википедијанац стажиста је утврдио да неки документи које је користио Иштван Ивањи заиста недостају. Тако нпр. фали списак Суботичана војника који су послати на галијама под Београд 1739. године, који је Ивањи објавио интегрално у другом тому своје Историје слободног краљевског града Суботице. Међутим, већина докумената је затечена на месту и у добром стању.

Део те најстарије грађе је дигитализован и постављен на Оставу, с двоструким циљем: да се учине доступним широј јавности и да научну јавност подстакну на истраживање осамнаестовековне прошлости Суботице која је у многим својим аспектима и неистражена.

Једном архивистички сређен и обрађен фонд није затворена временска капсула недодирљива и затворена него управо супротно, мора да буде отворена, доступна и да кореспондира са потенцијалним корисницима.

Стеван Мачковић, директор Историјског архива у Суботици, каже да ће овај фонд бити узет у ревизију,  што је једна од редовних архивистичких операција којом се прави  нови пресек стања у грађи.
— Сваки фонд или збирка која се користи за потребе и од стране истраживача,  подложна је евентуалним променама, нарушавању поретка, оштећењима итд. Једном архивистички сређен и обрађен фонд није затворена временска капсула недодирљива и затворена него управо супротно, мора да буде отворена, доступна и да кореспондира са потенцијалним корисницима.  Управо тако је и са фондом Ф 179. Комплетираће се дигитализација целокупне збирке, и тиме ће бити трајно заштићена. У целини, Владимир је указао на правац у коме Архив треба да усмери деловање у вези Ф 179, послове ревизије и дигитализације — закључује Мачковић.

Током стажирања истражен је и фонд 180 – збирка фотографија др Беле Маћашовског (Mattyasovszky Béla; 1891–1960). Реч је о лекару из Бајмока, који је служио војску у окупираној Црној Гори 1915-1918. године. Од 411 фотографија Викистажиста је издвојио 39, а 10 фотографија се нашло на Викимедијиној остави.

Из богате картографске збирке за Викимедијину оставу издвојено је 12 карата временског распона од 1697. до 1950.

Викистажиста је добио и дозволу за објављивање слика и докумената Гашпара Улмера. Овај историчар и радник Историјског архива Суботице, дао је велики допринос у истраживању феудалног система у Суботици и Бачкој Тополи и изради низа сумарних и аналитичких инвентара за фондова који се тичу поменуте теме.

На Викимедијиној остави се нашло и пет скенираних књига, од чега и један од најстаријих српских превода Робинзона Крусоа који је урадио суботички сенатор Јован Поповић. Поред ове књиге, дигитализовани су и Догађаји који су се одиграли у Суботици за време мојег јавног деловања од 10. нов. 1918. до 20. маја 1820. године, др Стипан Матијевић, бивши вел. жупан и градоначелник, Суботица 1928; Педесетогодишњица суботичке пучке касине (1878-1928), издање пучке касине, 1928; Аргументи за очување и одржање тријанонског мировинског уговора, 1932; и Златни дани Суботице, од ослобођења до потписа мира, 13. новембар 1918 – 4. јуна 1920.

Део програма стажирања било је и одржавање презентације запосленима у архиву о примени Википедије и других вики пројеката у раду институција културе, а помоћ Владимиру током стажирања пружили су и уредници Википедије који су запослени у архиву, Бојан Самарџија и Золтан Месарош.

 

Дигитализација која је одрађена у склопу овог пројекта, отворила је и наметнула правце којима планирамо наставити. 

Ширење могућности да се што ширим круговима учини доступна архивска грађа – један је од задатака архива.

Директор Мачковић сматра да је сваки корак који води бољој заштити архивске грађе у самој дефиницији основне функције сваког архива.

— Учинити онлајн доступим архивску грађу – један је од финалних корака у самом процесу дигитализације. У изузетно разуђеном и широком виртуалном свету, појам Викимедије носи специфичну тежину. Сам Архив и наша грађа може само да јој допринесе управо као што и упознавање са њом од стране корисника Викимедије може да скрене пажњу на огромну баштину коју чува Архив.  Дигитализација која је одрађена у склопу овог пројекта, отворила је и наметнула правце којима планирамо наставити. Наши планови за дигитализацију свакако ће узети у обзир смернице које  су се указале. Како ми већ имамо заступљен старатешки сегмент е-истраживања, радићемо на његовом проширивању и обогаћивању. Ширење могућности да се што ширим круговима учини доступна архивска грађа – један је од задатака архива, а у овом случају се наслања и на пројекат Викимедије — каже Мачковић.

Викимедија Србије се захваљује Историјском архиву у Суботици на успешној сарадњи и заједничким напорима представљања културно-историјског блага наше земље на интернету. До краја године биће реализован још један програм стажирања, а у 2018. години ГЛАМ програм ће бити у посебном фокусу. Поред три стандардна програма Википедијанац стажиста, радиће се и на пилот пројекту краћег стажирања у институцијама културе широм Србије, са акцентом на веће учешће волонтера.

Подршка за ГЛАМ програм стиже и од Министарства културе, посебно за поље дигитализације, што ће, верујемо, резултирати са већим бројем сарадњи са институцијама културе у нашој земљи.

Аутори: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије и Владимир Нимчевић, Википедијанац стажиста

Напомена о ауторским правима: Историјски архив у Суботици и Викимедија Србије, ауторка Ivana Guslarevic, CC BY-SA 4.0; IASu F.179. I-38 (Fol.2-A), јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-179-I-7-Fol-8A, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-179-I-34-Fol.2-A, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-180-III-220, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-180-III-442,  јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-F-180-III-454, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице, 1747 Subotica Kaysser A4, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице;  IASu-1778 Subotiaca Kovats A3, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; IASu-1805 Subotica Bauer, јавно власништво, непознат аутор, извор Историјски архив Суботице; Wikipedian in HAS 2017 (1), аутор Стеван Мачковић,  CC BY-SA 4.0; Radionica u IASu (2), аутор Владимир Нимчевић, CC BY-SA 4.0. Све фотографије су преузете са Викимедијине мултимедијалне оставе.