Одржана седма конференција уредника и уредница Википедије
Седма по реду конференција уредника и уредница Википедије одржана је у Београду 1. и 2. априла, у Српско-корејском Информатичко приступном центру. Овогодишњи Викилајв био је у знаку 20 година Википедије на српском језику, а догађај је покрио многобројне теме о техничким новинама на Википедији, дигитализацији, моделима коришћења Википедије у институцијама културе и образовним институцијама, као и пројектне моделе из региона.
Конференцију је отворио Мирослав Лоци, председник Викимедије Србије. Осврнуо се кратко на саме почетке Википедије на српском језику, на бројне кампање, акције, такмичења која су организована, али и људе који су дали неизмеран допринос пројекту. Захвалио се свима који су ту већ годинама, али и новим уредницима и уредницама који су се придружили.
„Трудили смо се да будемо пример за организацију разноврсних активности и догађаја, да повећамо наше присуство у међународним токовима и да целом свету покажемо успех наше заједнице вредних људи.”
Ивана Маџаревић, извршна директорка Викимедије Србије, још једном се захвалила свим присутнима који су одвојили време да током ова два дана заједно дискутују, размењују знања, али и остварују нова пријатељства. Осврнула се на програм и техничке ствари, и охрабрила све учеснике конференције да се активно укључе у излагања.
Ове године Википедија на српском језику прославља 20 година, због чега је прва панел дискусија на Викилајву била управо поводом овог јубилеја. Учесници панела били су Горан Обрадовић, Милена Миленковић и Александар Живковић, док је Филип Маљковић модерирао сесију. Након представљања и освртања на сопствене почетке, панелисти су дискутовали о ретенцији уредника, инклузивности Википедије, циљним групама на које би се требало фокусирати, али и о будућности ове енциклопедије, имајући у виду развој вештачке интелигенције. Истакли су које су, по њиховом мишљењу, најзначајније техничке новине на Википедији. Управо ова тема била је следеће предавање које су представили Александар Живковић и Зоран Дори. Највеће новине обављене су у оквиру тима за развој Задужбине Викимедија, чији је циљ да подстиче нове уреднике да уређују, да повећа стопу задржања уредника и да кроз пројекат менторства повеже искусне уреднике са новајлијама. Због тога су сада доступна нова подешавања за менторе, а осим тога, уведене су измене и поводом рачунарског приказа.
Викимедија Србије сваке године на Викилајв конференцију позива и учеснике из региона, који са заједницом деле успешне приче и моделе сарадњи који су они реализовали. Прво у низу ових предавања било је поводом Такмичења на Википедији, а која су представљена као успешан модел регионалне сарадње. Бојана Подгорица, представница Викимедијанаца Републике Српске, говорила је о такмичењима које је ова корисничка група имала, као и о такмичењима ЦЕЕ Пролеће и 1либ1реф, која су организована у сарадњи са Викимедијом Србије. Горана Гомирац надовезала се на кампању 1либ1реф, будући да је исту координисала у земљама Средње и Источне Европе.
Наредне две презентације тицале су се пројеката у корисничкој групи Shared Knowledge Macedonia. Прву је приказао Деан Лазаревски, а представљала је Викиекспедиције које се спроводе и које имају за циљ истраживање региона и прикупљање материјала ради обогаћивања чланака. Другу је представио Нино Богдановски, а природа овог пројекта је истраживачка, јер се ради о развоју капацитета за неразвијене језичке заједнице.
Осим пројеката из региона, током програма су представљени ЦЕЕ хаб и програм Let’s connect. Ивана Маџаревић је представила идеју хаба који је проистекао из стратешких препорука покрета, а у циљу боље децентрализације доношења одлука, дељења ресурса и бољег утицаја који хабови могу постићи. Хаб на нивоу Средње и Источне Европе покренут је током претходне године, сада има двоје запослених, а може бити значајан ресурс за неразвијене заједнице. Док је он фокусиран на регион, програм Let’s connect створен је за међусобно повезивање на глобалном нивоу. Крајња жеља је да се на једном месту скупи што више ресурса који даље могу бити корисни Википедијанцима и Викимедијанцима широм света.
Дељење искустава наших партнера изузетно је важно за окупљање овог типа. Из оваквих излагања заједно учимо и налазимо нове начине како најбоље сачувати и промовисати културно и историјско наслеђе. Због тога су током округлог стола искуство поделили Виктор Лазић (Адлигат), Жана Гњатовић (Библиотека „Карло Бијелицки” Сомбор) и Биљана Албахари (Јеврејска дигитална библиотека). Менаџерка за сарадњу са институцијама културе, Горана Гомирац, водила је ову дискусију у којој је највише било речи о дигитализацији, ауторским правима, коришћењу Википедије као алата за дељење слободног знања, али и о изазовима са којима су се сусрели што током короне, али и у ситуацији када не постоји довољно потребних ресурса.
У наставку програма, Невена Поповић и Милена Путник, из Удружења ликовних уметника Србије, говориле су о дигиталном подухвату које је удружење имало, а које је подразумевало сређивање грађе ради лакшег организовања архиве и смањења времена проведеног у потрази за материјалом. У овом удружењу одржана су два програма стажирања која су у великој мери помогла дигитализацији. У оквиру стажирања рад није усмерен само на Википедију, већ и на Викимедијину оставу и Википодатке. О овим, али и другим сестринским пројектима Викимедије, говорио је Александар Сеферовић. У својој презентацији истакао је могућност коришћења ових пројеката у институцијама културе, али и у образовним институцијама.
Последњи слот првог дана обухватио је две презентације вођа википројеката. Никола Ђорђевић представио је пројекат „Улице Панчева” који је реализован у 2022. години, а у овој се шири на Ковачицу и Ковин. Никола је објаснио како је удружење Пансеј увидело могућност повезивања њиховог пројекта са Википедијом и Википодацима. Другу презентацију представио је Дарко Гајић, вођа многобројних вики активности које су за циљ имале прикупљање фото и тексуалног материјала из различитих делова Србије. Учесницима је представио изазове са којима се сусретао, али и успешне приче.
Други дан конференције почео је округлим столом поводом Образовног програма који је водио Небојша Ратковић, менаџер Образовног програма. Учеснице истог биле су Јована Јовић (ФОН), Олга Арсић (Филолошки факултет) и Јелена Луковић (Географски факултет). Након кратког представљања и освртања на сарадњу коју су остварили са Викимедијом Србије, учеснице су представиле своје искуство и искуство студената са којима су радиле. Перспектива са Филолошког факултета је да студенти треба да схвате значај укључености у дигитални простор и да процес превођења није нешто што служи само за оцену, већ треба да обогати нашу језичку заједницу. Вештине које студенти стичу су стандардне вештине у поступку малог истраживачког рада (прикупљање података, обрада и анализа података, структура садржаја, селекција података, академско писање и цитирање). Осећај интеракције у раду и осећај да се доприноси науци је важан у погледу мотивације студената. Жеља учесница је да се сарадња настави, као и да се активности прошире.
Овакве и сличне сарадње доносе иновације у настави, а шта је урађено на том пољу у Деветој гимназији представила је Милена Марић, заједно са својим ученицима Бојаном Вукосав и Данилом Ралићем. Идеја коју развијају је креирање матурских радова одређеног броја ученика у форми Петљиног курса статистике и вероватноће за средњошколце. Жеља је да матурски радови буду доступни свима на једном месту, онлајн. У склопу курса постоје видео лекције и задаци за вежбање.
Паралелно са ове две сесије, одржала се и панел дискусија, а у вези са Међупројектном сарадњом. Међупројектна сарадња покренута је као пилот пројекат од стране групе уредника и уредница са више језичких верзија Википедије из региона, са идејом покретања заједничких иницијатива и остваривања бољих резултата. Дискусију су водили Александар Живковић и Стеван Љуштина, a приликом ње су приказали циљеве, као и будуће кораке.
Округли сто поводом програма разноликости водила је Невена Рудинац, а учеснице су биле Марија Ратковић (Иницијатива младих за људска права), Ана Пејовић (форумЗФД), Марија Ковч (Форум младих са инвалидитетом) и Тамара Влашкалин (ИДЕАС Центар за истраживање и развој друштва). Током овог разговора све учеснице представиле су свој рад, али и сарадњу са Викимедијом Србије. Говориле су о повећању присутности различитих тема на Википедији, попут биографија знаменитих жена, тема у вези са избегличком кризом или тема које су значајне за особе са инвалидитетом. Осим самог садржаја, фокус је био и на доступности знању. Иако се Викимедијин покрет бори за једнаку доступност свима, у партнерским сарадњама треба да сагледамо потребе маргинализованих група и направимо алате који ће побољшати ту доступност.
Будући да је други дан конференције био више посвећен дискусији и размени искустава, у наставку програма публику је очекивао разговор са Вики амбасадорима. Вики амбасадори су студенти, најчешће завршних година, који организују Викимедијине образовне пројекте на свом факултету и тако координишу рад студената у сарадњи са менаџером образовног програма. Са нама на Викилајву били су Сара Хорват, Марко Адам и Лука Јовичић. Њихова мотивација лежи у схватању значаја поузданости информација, као и да људе треба усмерити ка критичком мишљењу и херменеутичким методама. И даље је изазовно мотивисати људе да наставе уређивање Википедије, али се покушавају различите методе.
Милица Буха представила је пројекат Вики Сениор. Осврнула се на чињеницу да уреднике Википедије не мотивише материјална добит, већ осећај корисности и служења заједници. Милица сматра да у савременом друштву треба усмерити друштвену бригу на старе како би се сваки појединац осећао друштвено корисно. Пројекат се реализује у виду радионица где се уређују чланци на српском језику. Полазници имају слободу у одабиру теме, а углавном су исте повезане са културом.
У наставку програма Милица је заједно са Невеном Рудинац приказала шта је то што највише занима жене на Википедији и како их можемо више привући. Навела је примере славних жена које су морале да се представљају као мушкарци да би њихов рад био препознат. У оквиру пројекта Вики Сениор жене су више заинтересоване него мушкарци. Овај и многи други пројекти усмерени су на повећање броја уредница. Једна од таквих кампања је и Викигеп, коју је представила Невена.
Осим амбасадора, у Викимедијином покрету постоје и Википедијанци стажисти који најчешће проводе по пар месеци у некој од институција културе, радећи на дигитализацији и ослобађању материјала које та институција поседује. Током Викилајва приказана је и њихова перспектива, па су се у оквиру округлог стола придружили Јелена Латов Папић, Александар Радловачки и Милена Миленковић. Сесију је модерирала Горана Гомирац. Будући да је свако стажирао у различитим институцијама, свачије искуство је вредно. Генерални закључак је да постоји воља и жеља за ослобађањем материјала те и отвореност, али не постоје ресурси за реализацију.
Последња сесија седме конференције уредника и уредница Википедије пружила је могућност присутнима да питају Управни одбор Викимедије Србије све што их занима о организацији. Говорило се о раду удружења, о фокусима организације да смање родни јаз, о међународној Еду Вики конференцији која ће бити одржана од 26. до 28. маја у Београду, као и о процесу развоја стратегије у наредном периоду.
Конференција је завршена доделом Викимедијине награде „Бранислав Јовановић”. Ово је годишња награда коју Викимедија Србије додељује уредницима Википедије на српском језику за допринос ширењу слободног знања. Овогодишњи добитник награде је Драган Сатарић, а признање је добио због свог залагања за Википедију од самих почетака, као и велики труд уложен у увођење Creative Commons лиценци у Србију.
„Учесници препуни идеја и жеље да покрену пројекте, сјајна атмосфера и бројне похвале које смо добили, права су мотивација да из године у годину будемо бољи, да имамо богат програм који ће омогућити дељење добрих пракси и умрежавање заједнице ради бољих резултата.”
Хвала свим учесницима, партнерима, волонтерима који су заједно са нама провели ова два дана и несебично делили знање. Нарочиту захвалност дугујемо СКИП центру, у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе, који је и ове године обезбедио простор за конференцију. Све фотографије доступне су на Викимедијиној остави, а предавања на Јутјубу (дан 1, дан 2).
Ауторка: Ивана Маџаревић, извршна директорка Викимедије Србије
Напомена о ауторским правима: фотографије Милице Ђурђевић, под cc by sa 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.
