Викилајв 2026: Десето окупљање заједнице слободног знања

Десета конференција уредника и уредница Википедије на српском језику, Викилајв 2026, одржана је 16. и 17. маја у СКИП центру у Београду, у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе.  Овај догађај је окупио Википедијанце, партнере, предаваче и волонтере из Србије и региона. Овогодишњи програм био је посвећен темама вештачке интелигенције, развоја заједнице, слободног знаања, културног наслеђа и будућности Викимедијиног покрета.

Конференцију је отворио Филип Маљковић освртом на десет година Викилајва и развој саме конференције од првог окупљања 2015. године до данас. Кроз кратак преглед најзначајнијих тема и пројеката који су обележили претходне године, учесници су имали прилику да се подсете како се мењала заједница, али и колико су теме попут Википодатака, ГЛАМ-а, образовних програма и вештачке интелигенције временом постале неизоставан део Викимедијиног покрета.

Посебну пажњу ове године привукле су сесије посвећене вештачкој интелигенцији и њеном утицају на слободно знање. Марко Адам је говорио о употреби АИ алата у уређивању Википедије, указујући на могућности, али и ограничења генеративне вештачке интелигенције у креирању садржаја. Током предавања представљени су изазови везани за поузданост извора, проверу чињеница и детекцију садржаја генерисаног вештачком интелигенцијом.

О теми генеративне вештачке интелигенције говорила је и др Вања Суботић, која је кроз предавање „Не знам да ништа не знам: Улога генеративне вештачке интелигенције у продукцији (не)знања” отворила питања односа знања, технологије и друштва. Посебан акценат стављен је на разлику између начина на који људи и језички модели стичу и разумеју знање, као и на опасности од некритичког ослањања на генеративне алате.

Теме заједнице и међуљудских односа биле су значајан део овогодишњег програма. Небојша Ратковић је кроз интерактивно предавање „Понашање у заједници: како решавамо конфликте” говорио о конфликтима у онлајн окружењу, психолошким механизмима комуникације и важности конструктивног приступа у решавању проблема унутар заједнице. Учесници су имали прилику да разговарају о различитим ситуацијама из праксе и начинима како изградити здравију и подстицајнију атмосферу за сарадњу.

Велики део програма био је посвећен култури, образовању и сарадњама са институцијама. Драгана Милојевић представила је резултате ГЛАМ стажирања и рад на темама везаним за Визиторски центар Лепенски Вир, док је Оја Кринуловић обележила десет година пројекта Вики библиотекар, једног од најзначајнијих партнерских програма . У оквиру програма представљене су и ГЛАМ активности Викимедије МКД, о којима је говорио Орце Нинески. О неутралности у медијима и улози Википедије у томе, говорила нам је Александра Димитријевић.

О образовним пројектима и видљивости култура на Википедији говориле су Наташа Ристивојевић Рајковић и Лора Милутиновић, представљајући значај рада са студентима и употребе Википедије у образовном процесу. Посебно је истакнуто да учешће у Викимедијиним пројектима младима пружа простор за развијање критичког мишљења, самопоуздања и дигиталних вештина. Посебан део програма био је посвећен изради нове стратегије за период 2027-2029. Горана Гомирац и Александра Стојићевић представиле су резултате SWOT и PESTLE анализа, као и кључне изазове и приоритете који ће обликовати будући рад организације.

Другог дана конференције одржана је сесија „УЦоЦ у пракси”, коју су водили Филип Маљковић и Горана Гомирац. Током разговора представљен је Универзални кодекс понашања (Universal Code of Conduct), његова примена у Викимедијином покрету и значај стварања безбедног и подстицајног окружења за све чланове заједнице. Учесници су дискутовали о примерима из праксе, важности јасних правила и начинима реаговања у конфликтним ситуацијама.

Једна од централних тема другог дана били су и хабови у Викимедијином покрету. Горана Гомирац, Филип Маљковић и Небојша Ратковић представили су рад регионалних и тематских хабова, са посебним освртом на Еду Вики Хаб, Викимедију Европе, ЦЕЕ Хаб и Content Partnerships Хаб. Учесници су имали прилику да чују на који начин хабови функционишу, какву подршку пружају афилијацијама и заједницама и зашто је међусобно повезивање заједница све важније за развој слободног знања.

О регионалној сарадњи говорила је и Барбара Клен, представница ЦЕЕ Хаба, која је представила активности, програме подршке и могућности укључивања заједница из Централне и Источне Европе у рад хаба.

У наставку програма, проф. др Милица Гашић одржала је предавање „(Крајње лични) поглед на развој вештачке интелигенције и дијаспоре”, у ком је говорила о развоју дијалошких система, машинском учењу и начинима на које су велики језички модели променили приступ решавању различитих задатака, од превођења до генерисања кода. Посебно се осврнула на значај контекста, емоција и људског фактора у развоју вештачке интелигенције, као и на изазове који прате рад са великим количинама података и анотацијама. Ово предавање је додатно отворило простор за размишљање о томе како се развој вештачке интелигенције одражава на друштво, образовање и начине на које стварамо, делимо и тумачимо знање.

Током другог дана конференције, Миленa Миленковић говорила је о такмичењима и уређивачким маратонима као алату за унапређење квалитета садржаја, док је Милан Јовановић представио значај дигитализације завичајних збирки и њихов пут од дигиталне колекције до енциклопедијског садржаја. Ивана Фирауновић приближила је учесницима Википедију из угла средњошколаца, кроз примере ученичких пројеката и начина на које млади користе и доприносе Вики пројектима. Програм је употпуњен панелом „На кафи са Викимедијом Србије”, током ког су чланови Управног одбора разговарали са заједницом о изазовима, будућности Википедије и важности очувања слободног знања у времену брзих технолошких промена.

Конференција је затворена доделом награде „Бранислав Јовановић”, коју традиционално уручује за посебан допринос развоју Википедије и слободног знања. Овогодишњи добитник је Ласло Варга, један од најдуговечнијих уредника Википедије на српском језику, чији се рад током две деценије огледа у истрајном доприносу изградњи и унапређењу енциклопедијског садржаја. Његов континуирани ангажман, посвећеност квалитету чланака, поштовању правила и развоју заједнице представљају пример дугорочног волонтерског рада и вредности на којима почивају Викимедијини пројекти. Његов пример показује колико су истрајност, знање и дугорочна посвећеност уредника важни за раст, поузданост и препознатљивост Википедије на српском језику.

Захваљујемо се свим предавачима, учесницима, волонтерима и партнерима који су допринели да Викилајв 2026 буде простор за размену знања, идеја и искустава. Посебну захвалност дугујемо СКИП центру на подршци и гостопримству, као и свима који настављају да граде и унапређују заједницу слободног знања.

________________________________________________________________________________________________________________________

Аутор: Горана Гомирац (Викимедија Србије)

Напомена о ауторском праву: Све фотографије преузете су са Викимедијине оставе, под CC BY SA-4.0, а ауторка је VikilajvFoto.