ВикиЛајв 2018: Фабрика идеја и позитивне енергије • Викимедија Србије

Уредници Википедије из целе земље и региона окупили су се четврти пут у Београду да дискутују о свим битним аспектима стварања највеће енциклопедије у људској историји и другим вики пројектима под окриљем Викимедије. Током два дана конференције, која је организована у Српско-корејском информатичком приступном центру, више од стотину учесника активно je делило знање, давало предлоге за побољшање Википедије и других вики пројеката, али пре свега уживало у дружењу и упознавању са својим колегама, као и у пријатељској атмосфери која је неизбежна када је у питању заједнички рад у остваривању истих циљева.

Претконференцијски део почео је окупљањем учесника вече уочи конференције, када је организовано дружење кроз пешачку туру подземним Београдом. Поред лагума и поземних бункера којима су се прошетали, српски Википедијанци са гостима из региона имали су прилику и да дегустирају вино у винском лагуму.

Четврту ВикиЛајв конференцију, у суботу, 14. априла, званично је отворио Филип Маљковић, председник Викимедије Србије и дугогодишњи члан Википедијанске заједнице. Он је изразио задовољство због сталног прилива нових чланова, али и због присуства старих уредника. Истакао је значај окупљања Википедијанаца и Викимедијанаца као добар начин за размену нових идеја и могућности дискусије и позвао све окупљене да буду активни и покрећу нове теме.

Да су окупљања Википедијанаца важна за заједницу, подсетиле су и Кејти Лав и Сати Хјустон из Задужбине Викимедија, које су се обратиле учесницима видео поруком. Оне су честитале Википедијанцима значајан јубилеј – 15 година од настанка Википедије на српском језику, као и велику посећеност српске језичке верзије онлајн енциклопедије која је у 2017. години имала 257 милиона посета, али и чињеницу да је организовано преко 300 догађаја у циљу окупљања заједнице.

На самом почетку програмског дела учесници су имали прилику да виде шта се све значајно десило од прошлог ВикиЛајва до сада, на који начин су учесници претходних окупљања покренули Вики иницијативе и шта се очекује од актуелне локалне конференције Википедијанаца.

Будући да је све било у знаку веома важног јубилеја – 15 година од настанка Википедије на српском језику, једна од првих презентација приказала је осврт на то како је Википедија изгледала на самим почецима, а како се променила до сада. Приказан је сам почетак рада, раст и напредак заједнице. Под овим се поред изгледа интерфејса, подразумевала и измена техничких ствари, додавање категорија, измена корисничких права уредника, као и масовни уноси. Презентацију су припремили Филип Маљковић и Ђорђе Стакић, који су паралелно са развојем Википедије развијали и себе као уреднике. Ђорђе се осврнуо и на чињеницу да до 2005. године није било окупљања и да је Трг био место на коме су се Википедијанци договарали око правила и политика, а данас се на њему углавном предлажу нове идеје.

Током година градила се мрежа уредника, али и мрежа администратора који су на ВикиЛајву одговарали на питања других Википедијанаца, али и оних који су желели да сазнају више о систему контроле на Википедији. Учеснике конференције занимала је разлика између администратора на Википедији и чланова Викимедије Србије, али се и полемисало о томе да администратори треба да делују у име заједнице.

Небојша Ратковић, менаџер Образовног програма Викимедије Србије, говорио је о Семинарским радовима на Википедији и досадашњим оствареним резултатима ученика и студената. Препознатљивост ових радова видљива је кроз шаблоне на самим чланцима, али су као проблем издвојене примедбе на писменост и мањак енциклопедијског стила писања, што је доводило и до брисања чланака.

Имајући у виду да су учесници изразили жељу за интерактивним радионицима, Викимедија Србије се потрудила да им то пружи кроз Светски кафе. У оквиру ове сесије три модератора су обрађивала три теме смењујући се од једне до друге групе учесника. Теме су биле регионална сарадња, децентрализација активности и теме за такмичења и уређивачке маратоне. Учесници су били врло активни и кроз дискусију долазили до закључака које су на крају модератори презентовали.

Једна од веома важних ствари у 2017. години свакако је била стратегија Викимедијиног покрета, а паралелно са тим и стратегија Задужбине Викимедија. Ивана Маџаревић и Филип Маљковић представили су три главна фокуса Викимедије Србије за наредне три године – Образовни програм, слободни садржај и подршка заједници, али и како је то усклађено са стратегијом Викимедијиног покрета.

Начин на који се заједница може охрабрити јесте и додељивање микрогрантова за пројекте мањих обима. Овај програм се реализује већ четири године, а на ВикиЛајву су вође пројеката поделили са публиком успехе и изазове на које су наишли и тиме охрабрили оне који имају идеју да се одваже и покрену иницијативу којом ће допринети људском знању.

Сваке године са задовољством позивамо и колеге из региона, те нам је конференцију обогатила и презентација Снежане Штрковске, вође корисничке групе ГЛАМ Македонија. Она је приказала како су у овој земљи основани Вики клубови за ученике, који се тако мотивишу да пишу чланке на Википедији. Најуспешнији ученици добијају и награде, али је и читав пројекат награђен од стране Међународног савета музеја.

Током првог дела дана, а паралелно са наведеним сесијама организовани су округли сто и панел дискусија са сарадницима у оквиру Образовног и ГЛАМ програма, јавни час уређивања Википедије и радионица писања Вики пројеката.

У панел дискусији о ЕДУ програму су учествовале Сања Јечменица, наставница информатике и математике у ОШ „Јован Стерија Поповић“ у Београду, Милена Марић, наставница рачунарства и информатике у Деветој гимназији „Михаило Петровић Алас“ у Београду, Ана Милетић, сарадник у Високој школи електротехнике и рачунарства струковних студија у Београду и Јелена Петровић, доценткиња на Департману за педагогију Филозофског факултета Универзитета у Нишу. Све говорнице су се сложиле о позитивним аспектима примене Википедије у настави и њеног позитивног утицаја на вештине и способности ученика и студената. Оне су такође говориле о својој мотивацији да се прикључе пројекту и организационим факторима који су утицали на реализацију активности. Све су се сложиле да су применом Википедије у настави постигле да настава буде интерактивнија и занимљивија и да су успеле да дају допринос осавремењавању традиционалне наставе.

Округли сто са ГЛАМ сарадницима окупио је партнере из установа културе са којима се сарађивало, али и оне са којима је сарадња тек у повоју. Александра Поповић из Универзитетске библиотеке, Милица Шевкушић из Института техничких наука Српске академије наука и уметности, Милица Буха из Библиотеке града Београда, Јована Недељковић и Радован Цукић из Музеја Југославије, Миша Стојановић из Народне библиотеке Србије, Јелена Вукчевић из Завичајног музеја у Трстенику, Маја Пујин из Историјског архива Панчева, али и ГЛАМ волонтери, бивши стажисти и други учесници конференције, дискутовали су о могућностима које пружа ГЛАМ програм за установе културе и обрнуто. Учесници су се сложили да је подршка Министарства кулутре пресудна за озбиљан развој овог програма у нашој земљи, али су давали и друге корисне сугестије и савете како да се унапреди приступ установама културе и на које пројекте се треба више фокусирати.

Јавни час уређивања Википедије био је отворен за све заинтересовани који, су због ограничених места, морали да се пријаве. Овакви часови ће се одржавати периодично управо у Српско-корејском Информатичко приступном центру у коме се одржала конференција.

Поред микрогрантова, Викимедија Србије додељује и годишње грантове, а како до њих можете доћи објаснила је Ивана Маџаревић на радионици писања Вики пројеката. Истакнуте су круцијалне ствари које је потребно истражити пре подношења пројеката, а објашњени су делови формулара на основу ког се врши одабир пројеката. Учесници су имали мини радионицу кроз коју су се нашли у улози подносиоца пројеката и Комисије која одлучује о томе који пројекти пролазе селекцију.

На крају првог дана, учесници су писали о томе шта им се највише свидело и шта их је инспирисало. Без сумње су то били само окупљање, размена идеја и умрежавање уредника.

Други дан је започео кратким енерџајзером, а затим и обуком уређивања Википедије, али овог пута преко Визуелног уређивача. Обука је била погодна за оне који се не сналазе у коду и за саме почетнике, а успешно ју је савладало 10 полазника.

Надовезала се презентација о вики платформи у експанзији – Википодацима. Горан С. Миловановић, психолог и дата научник који ради за Викимедију Немачке, представио је основе Викидате учесницима конференције на врло једноставан начин, чиме су се многи мотивисали да се укључе и у овај вики пројекат. Горан је најавио план за покретање оваквих радионица у наредном периоду, које треба да буду одскочна даска за окупљање заједнице која ради на Википодацима.

Да ли подржати масовне уносе и колико користи они доносе Википедији дискутовали су са публиком Филип Маљковић, Ђорђе Стакић и Драган Сатарић, администратори на Википедији. У интерактивној дискусији чули су се аргументи обе стране, а посебно су расправљали они који долазе од активних уредника онлајн енциклопедије.

За конференцијским столом Википедијанци стажисти сменили су администраторе. Милица Вучетић, Марија Гајић, Душан Ружић, Владимир Нимчевић, Стефан Митић и Милош Тодоровић причали су о својим искуствима у програму стажирања, посебно стављајући акценат на савете будућим стажистима у овом пројекту, чији део ове године финансира Министарство културе и информисања.

Милош Тодоровић је потом представио своје истраживање и рад на тему оглашавања на Википедији. Учесници су имали прилике да чују шта све Википедија добија без реклама, да ли постоје плаћени чланци и како може да изгледа потенцијални спој ове енциклопедије и адвертајзинга.

Гост из Македоније, Иван Живковић из корисничке групе Shared Knowledge, говорио је о томе како је Википедија на македонском језику представљена на друштвеним мрежама, како се развијао број пратилаца и колико и ове интернет платформе могу да допринесу повезивању вики заједнице.

Уследила је непресушна тема – ауторска права и слободне лиценце. Драган Сатарић је изнео нове примере и, као и увек, у томе био врло интересантан, а одмах након њега је Ивана Гусларевић презентовала развој и успех уређивачких маратона до данас, што је била и последња презентација на конференцији.

Дошао је и тренутак да се сумирају утисци, а учесници су имали мали задатак да на стикерима различитих боја означе шта је било добро, шта лоше, а шта тек треба радити. Овакве директне повратне информације врло су значајне за планирање наредних конференција, али и опипавање генералног пулса заједнице.

НАГРАДА БРАНИСЛАВ ЈОВАНОВИЋ

На самом крају конференције Филип Маљковић, председник Викимедије Србије, захвалио се свима што су били активни учесници, изражавајућу наду да су покривене све битне теме, али наглашавајући да су теме из вики света непресушне, те да се нада да ће следеће године конференција бити још већа и занимљивија.

Подсећајући да је Викимедија Србије установила награду “Бранислав Јовановић”, у знак сећања на рано преминулог потпредседника Викимедије Србије, Филип је нагласио да се, иако одлука није била лака, Управни одбор потрудио да издвоји уредника Википедије који је предано стварао Википедију на српском језику од њеног самог оснивања. Будући да је ова цела година у знаку јубилеја – 15 година од настанка Википедије на српском језику, одлучено је да награда “Бранислав Јовановић” за 2018. годину припадне господину Дражену Дражети, који је под корисничким именом Drazetad направио више од 147.000 измена и написао невероватних 16.189 чланака.

Проглашавањем добитника награде конференција уредника Википедије ВикиЛајв 2018 званично је завршена. Незванично, конференција је настављена у кафићима и шетњама београдским улицама, где су наставиле да се множе идеје за нове активности у вики свету, о којима ћемо причати наредне године, са новим темама на новом издању конференције.

УТИСЦИ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ

ВикиЛајв конференција је за мене била веома позитивно искуство. Посебно сам одушевљена организацијом, садржајем и паралелним предавањима која су омогућила да учесници посећују теме које их највише интересују. Теме су биле интересантне, а предавачи јасни, стручни и посвећени. Такође, моје учешће у једној од сесија као модератор ми је у великој мери помогло да усавршим своје презентационе вештине. Следеће године очекујем нове, занимљиве теме, још већи број учесника и дружење као и до сада. (Теодора Лукић, Вики амбасадорка)

Носим изузетно позитивне утиске са конференције. Највише су ми се допале радионице, али сам доста научио о функционисању заједнице, у којој ћу се, мотивисан од стране других учесника, свакако више активирати. Следеће године очекујем исти квалитет презентација, али и више предавача. (Аца Ђурђевић, Дивљи вики паркови)

Драго ми је да сам била део овогодишње ВикиЛајв конференције у Београду. Оно што сам понела као утисак је програм који је био разноврстан, укљученост публике у дискусијама, као и отвореност да се прича о темама као што су масовни унос података и администраторски начин деловања на Википедији. Како ја радим на ГЛАМ-у и образовном програму у Македонији, сесије повезане са овим областима су ми биле драгоцене. Имала сам прилику да чујем какав је прогрес у Србији, и честитам колегама за њихове напоре и успех у успостављању позитивног контакта са владиним институцијама, које разумеју потребу за отвореним знањем, и спремни су на сарадњу. (Снежана Штрковска, ГЛАМ Македонија)

Са конференције носим најлепше утиске. Осим одличне организације, прецизно планираног времена за панел дискусије, округле столове, савршене логистике, добро избрендиране и изрекламиране конференције носим и дивне личне утиске. Велики број креативних људи, сарадника и пријатеља Викимедије Србије, на једном месту који желе да промене свет, велика количина позитивне енергије и права фабрика идеја. Највише ми се допало учествовање на Округлом столу са ГЛАМ сарадницима где сам могла да разменим утиске са колегама из бранше. Увидела сам да и велике институције са јаким годишњим буџетом, великим бројем упошљених лица из струке се сусрећу са истим проблемима као и моја мала кућа културе која је тек у повоју. Нова сазнања, нове идеје и размишљање које смо разменили на ВикиЛајв конференцији и те како су примењиве на музеалску браншу. Викимедија Србије кроз своје програме подршке омогућава већу видљивост наших инстисуција, њихових садржаја и њихових програма. То је управо начин да нашим циљним групама пружимо информације о нашим збиркама, материјалној и нематеријалној вредности трстеничког краја. На наредној конференцији очекујем да будем један од говорника који ће представити резултате пројекта „Формирање Вики-тима Трстеник“, а надам се и друге реализоване пројекте са Викимедијом Србије. (Јелена Вукчевић, Завичајни музеј Трстеник, Народни универзитет Трстеник)

Ауторке: Ивана Гусларевић и Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Белешке на конференцији водила Нена Богић

Слични чланци

Википедијанац стажиста у Библиотеци у Ариљу

Викимедија Србије прославља свој 19. рођендан!

Поводом Међународног дана особа са инвалидитетом: Уређивачки маратон на Википедији

Оставите одговор Одустани од одговора

Викимедија Србије