Заједница уредника Википедије у Србији окупила се прошлог викенда у Стартит центру на конференцији ВикиЛајв 2017 (WikiLive 2017). Два дана, у веома пријатној, интерактивној и атмосфери пуној дружења, уредници, волонтери, вође пројеката, али и многи други гости разговарали су о бројним темама из вики света.
Конференцију је отворио председник Викимедије Србије Филип Маљковић, који је нагласио значај оваквих окупљања за развој заједнице, а самим тим и развој Википедије и других вики пројеката. Ивана Маџаревић, менаџерка пројеката и заједнице Викимедије Србије, представила је пројекте који се реализују у 2017. години, позивајући волонтере да се прикључе некима од њих.
Како се све може обогатити Википедија објашњавали су Дарко Гајић, Миљан Симоновић и Ивана Маџаревић. Дарко је представио пројекат Културно наслеђе Мачве и Поцерине, који реализује кроз грант Викимедије Србије, а у оквиру којег је написао 104 чланка, са циљем да их буде 500 на Википедији на српском језику. Миљан је појаснио активности у оквиру пројекта Вики Југ, које су подразумевале писање и уређивање чланака на Википедији, као и туристичке и фото туре. Ивана Маџаревић je подсетила да се уредници увек могу прикључити такмичењима у писању чланака и повећати број од скоро 3000 чланака на Википедији на српском језику који су настали на овај начин.
Запажене су биле и сесије гостију из региона. Кирил Симеоновски, уредник Википедије на македонском језику и председник Извршног одбора македонске корисничке групе Shared Knowledge, представио је занимљив пројекат ове заједнице Викиексперименти, који подразумева документовање и архивирање научних експеримената, који доприносе визуелизацији чланака на Википедији. До сада су успешно документовали 45 експеримената, а видео записи су искоришћени више од 500 пута на 40 језичких пројеката.
Посебни гости били су уметници који нису раније имали додира са Википедијом, али су допринели овој енциклопедији. Чедомир Жарковић, светски победник фото-конкурса Вики воли Земљу 2016 поделио је први утисак који је имао када се као такмичар сусрео са Викимедијином оставом – да обележавање фотографија шаблонима није најједноставније за новајлију, али је сада савладао употребу ове слободне мултимедијалне ризнице и наставиће да јој доприноси. Нишки уметник Даворин Динић, који је ослободио део своје колекције Сенке старог Ниша, није скривао своје задовољство што је допринео светском пројекту ширења слободног знања. Штавише, како је рекао, мотивисао је и друге колеге-уметнике да поставе своје фотографије под слободном лиценцом на Викимедијину оставу.
Уследило је представљање Образовног програма Викимедије Србије (Небојша Ратковић, менаџер Образовног програма ВМРС), да би Вики амбасадори – Миљан Симоновић, Милош Тодоровић, Вукашин Живковић, Марко Адам и Ратко Ђорђевић говорили о искуствима и изазовима са којима се сусрећу, али и, заједно са учесницима конференције, дискутовали о томе како анимирати студенте и асистенте на факултетима да више укључе Википедију у образовање. Обратили су се и Марко Станковић, који у Врању самостално реализује Еду пројекат, као и Анђелка Миладиновић, професорка српског језика у Математичкој гимназији, која је представила рад ученика Викидахије са којим је освојила другу награду у оквиру конкурса Дигитални час.
Тема о новајлијама на Википедији покренула је конструктивну дискусију учесника конференције. Мирослав Лоци, Миљан Симоновић, Вукашин Живковић и др Милорад Димић поделили су своја искуства као новајлија на Википедији, али и активности које спроводе у помоћи новим уредницима. Учесници су разматрали начине да новајлије буду охрабрени у уређивању Википедије и сложили се да свако треба да допринесе мотивацији нових уредника, као и да активно треба радити на обезбеђивању свих помоћних средстава.
Васја Атанасова, Википедијанка из Бугарске, приказала је искуства ове заједнице у имплементацији ГЛАМ пројекта у бугарске архиве, док је Кирил Симеоновски (Македонија) истакао највеће уређивачке изазове на Википедији на македонском језику.
О новој стратегији целокупног покрета Викимедије говорио је Филип Маљковић, позивајући окупљену заједницу да се укључи са својим идејама, сугестијама и коментарима, јер ће нам управо нова стратегија дати правце и циљеве којима треба да стремимо у наредних 15 година.
Крај званичног дела првог дана обележила је занимљива сесија Марка Адама о вандализмима на чланцима на Википедији. Активност учесника конференције у оквиру ове теме довела је и до директне активности на Википедији, када су учесници уживо, као што име конференције налаже, поправили могући скривени вандализам на једном чланку и анализирали проблеме и у другим текстовима.
Јавни час уређивања Википедије
Првог дана је одржан и јавни час уређивања Википедије, као паралелна активност конференције. Шесторо заинтересованих грађана (испоставило се већином наставника), било је знатижељно да научи како се уређује ова слободна енциклопедија, а то им је корак по корак објашњавао и показивао Небојша Ратковић. Занимљиво је да је већина полазника основног курса остала до краја дана да слуша и друга предавања, а још је лепше што су дошли и следећи дан на конференциу, у жељи да чују и друге теме из вики окружења.
Изненађење за волонтерку Милану
Атмосфера дружења и заједништва која је пратила конференцију омогућила је и један „слатки испад” из званичног програма. Тренутак између две сесије био је идеалан да изненадимо Милану Влаовић, која је тог дана славила рођендан. Слику са пројектора сменила је рођенданска честитка са Миланином сликом, а Бојан Цветановић, менаџер канцеларије ВМРС, изнео је Милани симболичну тортицу са свећицом. Милана је чланица и пријатељица удружења Викимедија Србије, која вредно помаже у преводу извештаја и других докумената на енглески језик.
Гости победили на домаћем терену
Неформални део дружења настављен је паб квизом, где су учесници конференције тестирали своје енциклопедијско знање, стечено између осталог и на Википедији. Победу је однео тим у саставу википедијанаца из Македоније, Ивана Живковића и Кирила Симеоновског, уз помоћ Панчевца Милоша Плавшића. Питања за квиз осмислили су Марија Браловић и Миљан Симоновић.
Други дан конференције почео је презентацијом Иване Маџаревић и Небојше Ратковића на тему волонтеризма. Будући да је мотивација волонтера променљива, учесницима конференције додељен је задатак да у две подељене групе разматрају овај проблем. Тако су се могла чути занимљива запажања са становништа волонтера који се први пут јављају у тој улози, као и угао гледања оних који су били у улози организације која их окупља.
Википодаци, пројекат који се сматра будућношћу Википедије, били су тема следеће сесије. Филип Маљковић је представио ову структурирану базу података која омогућава једноставан начин ажурирања застарелих податка на свим језичким верзијама Википедије. Ова сесија настављена је паралелном радионицом коришћења ове платформе.
Као увод у презентацију пројекта Вики-библиотекар, Ивана Гусларевић је истакла важност библиотека у стварању Википедије, приказавши окупљенима неке од примера доприноса библиотека у оквиру ГЛАМ програма широм света.
Александра Поповић, начелница Сектора за научне информације и развој Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић” и вођа пројекта Вики-библиотекар, приказала је резултате овог успешног пројекта у Србији, нагласивши да је до сада обучено скоро 300 библиотекара за рад на Википедији. Овом приликом, Александра је уручила чланске карте Универзитетске библиотеке заслужним википедијанцима Миљану Симоновићу, Милошу Тодоровићу, Марку Адаму и Вукашину Живковићу.
„Досадно-занимљиве” лиценце тема су којом се, као и прошле године, позабавио Драган Сатарић. Анализирани су разни примери ауторства над фотографијама, попут чувене приче о мајмуну који је усликао селфи, а да би ова правила била што више разумљива, побринула се Ивана Маџаревић, која је организовала и квиз на ову тему, са задатком учесника да препознају врсту ЦЦ лиценце.
Уследила је још једна интерактивна сесија – Светски кафе. Теме су биле ретенција волонтера, такмичења на Википедији и побољшање Википедије у техничком смислу. Учесници су активно давали предлоге и идејна решења, што ће касније бити покушано да се имплементира у Викимедијине пројекте.
Након тога, Марко Адам је представио окупљеним википедијанцима неке од алата који им могу помоћи у уређивању Википедије, а уредници су се највише заинтересовали за алатку која броји неискоришћене фотографије.
Последња сесија била је резервисана за анализу позиције Википедије и Викимедије у медијима. Учесници су били врло активни, износивши своје идеје и решења за нека од најчешћих медијских питања, попут оног о веродостојности и тачности података на Википедији.
Награда Бранислав Јовановић
Сам крај конференције била је прилика да се сумирају утисци и закључци, али и да се додели Награда Викимедије Србије „Бранислав Јовановић”.
Филип Маљковић, председник Викимедије Србије, подсетио је на Бранетово огромно залагање за вики свет ширења слободног знања, као и целокупан Викимедијин покрет, повезујући и изглед саме награде – део пузле који недостаје.
Нагласивши да се ова награда додељује за изузетан допринос Википедији, Филип је поносно прогласио добитника за 2017. годину – Дарка Гајића. Дарко је, под корисничким именом Ванилица, написао 1600 чланака и уредио скоро 7000 страница на Википедији на српском језику. Такође, реализујући пројекте у протекле две године, знатно је премашивао циљеве и тиме знатно обогаћивао Википедију и Викимедијину оставу.
„Нисам ни сањао да бих ја могао бити носилац, за мене овако вредног признања, које ме обавезује да и у наредном периоду уређивања наставим истим темпом, ако не и боље. Мојим колегама, нарочито новим, уз сву подршку, бих пожелео пуно идеја о називима нових страница, успеха у раду и да се ослободе предрасуда да успех постижу само неко други уз помоћ и подршку нас „старијих“ – рекао је Дарко.
На самом крају, учесницима су додељене захвалице за присуство конференцији, а дводневно дружење обележено је још једном групном фотографијом.
Сјајни организациони тим
Несебична помоћ у реализацији конференције стигла је управо од волонтера Викимедије Србије, посебно од оних који су се пријавили да чине део организационог тима. Тако су Марија Браловић, Миљан Симоновић, Нена Богић, Анђела Зувић, али и Филип Маљковић и Марко Адам помогли у идејном, логистичком и промотивном делу организације ове конференције.
Све фотографије са конференције можете погледати на Викимедијиној остави у категорији WikiLive 2017.
УТИСЦИ СА КОНФЕРЕНЦИЈЕ
Почела сам озбиљније да размишљам о улози уредника
С обзиром да је ово прва конференција којој сам присуствовала, сва моја очекивања су превазиђена. Захваљујући пријатној и интерактивној атмосфери указала ми се прилика да разговарам са другим ученицима који су далеко искуснији и којима је ова конференција само још једна у низу. Као уреднику – „бруцошу“ много тога је било познато, али не у тој мери. Са сваког аспекта сам обогатила своје знање (који су то програми Викимедије, CC лиценце, алати за уређивање чланака, вандализми итд). Поред овога, много битније је то што сам имала прилике да чујем искусне и успешне уреднике, њихове почетке, искуства, успехе и савете. Чињеница је да сам после конференције почела мало озбиљније да размишљам о улози уредника. Добила сам нове идеје о потенцијалним чланцима и вољу да слободно време искористим за писање и уређивање чланака из области које су мени блиске.
Лепо је видети лица која се крију иза корисничких имена
Конференција је заиста била корисна, јер осим што доста тога може да се научи, имамо прилику да упознамо људе који уређују Википедију. Истина је да смо мала заједница и међусобно знамо једни за друге, али је лепо видети лица која се крију иза корисничких имена. Научио сам нешто ново о слободним лиценцама и чуо сам о новим пројектима Викимедије Србије. Ипак, највише ми се допало дружење са википедијанцима из Србије и региона.
Бићу анажованија што се тиче Викимедије и њених пројеката
Било је дивно чути искуства других људи и чути њихова мишљења јер су и мене мотивисали на тај начин. Надам се да ћу бити анажованија што се тиче Викимедије и њених пројеката. Сматрам да је због тога и важна ова конференција – због умрежавања људи унутар Викимедије. Јако су ме заинтересовали пројекти Вики амбасадор, као и Creative Commons лиценце и ауторска права.
Сазнао сам како функционише вики заједница
Конфренција је заиста испунила сва моја очекивања. Сазнао сам како функционише вики заједница, што ми се посебно допало. Оно што ми је највише привукло пажњу јесте прича о CC лиценцама. Било је заиста занимљивих сесија, али и предавача. Сигурно ћу се сада више ангажовати и подстаћи сараднике из Биолошког друштва да се оствари дугорочна сарадња са Викимедијом Србије.
Овакви догађаји су права прилика да видимо колективни дух заједнице
Радује ме што смо успели да окупимо чланове заједнице, чујемо њихово мишљење о досадашњим резултатима и заједно поделимо изазове, што је и био и главни циљ конференције. Ове године увели смо нове радионице, панел дискусије, интерактивне сесије кроз које смо покушали да ослухнемо заједницу и помогнемо им кроз наше активности и пројекте.
Посебно ми се допало што су сви присутни активно учествовали у припремљеним сесијама, што су имали нове предлоге и што су их несебично поделили са другима. Нарочито је приметно било и то да су искусни википедијанци били вољни да помогну новајлијама и да им пруже подршку у даљем раду. Овакви догађаји су права прилика да видимо колективни дух који је свеприсутан у заједници која уређује Википедију.
Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије
Извори: Документација Марије Браловић и Миљана Симоновића
Аутори фотографија: Марко Николић, Ивана Маџаревић, Милорад Димић и Ивана Гусларевић. Фотографије су под лиценцом CC BY-SA 4.0, преузете са Викимедијине оставе, из категорије WikiLive 2017.
