Уређивачки маратони се настављају! Овог пута Викимедија Србије сарађује са Музејом наивне и маргиналне уметности у Јагодини.  Уређивачки маратони су један од облика сарадње у оквиру ГЛАМ пројекта који Викимедија Србије реализује од 2012. године. У питању су тематска окупљање која трају један или два дана и добровољци имају прилику да прођу обуку уређивања Википедије и да дају свој допринос кроз писање чланака на истој. Овог пута тема маратона су класици наивне и маргиналне уметности Србије и исти ће се одржати у петак, 3. априла, од 10 до 17 часова, у Салону Ото Бихаљи-Мерин (Немањина 3, Београд) а резултат је сарадње Викимедије Србије и Музеја наивне и маргиналне уметности у Јагодини. За ову прилику Музеј ће ослободити 60 фотографија дела наивне и маргиналне уметности. Циљ ГЛАМ пројекта је развијaње двосмерне сарадње у креирању и унапређењу доступности ризнице културног и историјског наслеђа наше земље на интернету.

О Музеју наивне и маргиналне уметности 

 Оснивање Музеја наив1238239_717407618274382_20866507_nне и маргиналне уметности у Јагодини, 1960. године представља прекретницу у историји наивне и маргиналне уметности Србије. Ова врста  феномена у уметности коначно и на нашим просторима доживљава почетак своје пуне афирмације и заштите. МНМУ – Музеј наивне и маргиналне уметности као  установа културе од националног значаја, припада групи специјализованих музеја, јединствена је институција у Србији, са посебним програмом музеолошке заштите  дела ових уметности путем активности прикупљања, систематизовања кроз музеолошку документацију, проучавања, излагања и публиковања. Мисија музеја је да  наивној и маргиналној уметности у земљи и иностранству пружи целовиту заштиту преносећи праву слику о њиховој суштини и вредности. Најзначајнији резултат  деценијског стручног рада и свих активности Музеја је чињеница да су расветљене многе укорењене недоумице и заблуде везане за ову област ликовности. Данас је и у  ширим круговима ликовне публике све присутнија свест о изузетном уметничком потенцијалу, високим ликовним дометима и истинитој креативној стваралачкој енергији највреднијих дела уметника наивне и маргиналне уметности. Ризница МНМУ је интернационалног карактера и броји преко 3000 дела (слике, скулптуре,  цртежи и графике) од око 400 уметника почев од тридесетих година 20. века до данас из Србије и многобројних иностраних земаља. Монументално здање у које је смештен музеј, иначе је најлепши пример сецесије с почетка 20. века у Јагодини. Вила је саграђена 1929. године и некада припадала богатој, трговачкој породици Ристић и под заштитом је Републичког завода за заштиту споменика културе. Објекат је рестаурисан и адаптиран за потребе Музеја 1960. године. За протеклих готово шест деценија, више пута је рестаурисан и ревитализован како би достојно одговорио задатку савремене музеологије.

О Викимедији СрбијеWikimedia-Serbia (1)

Викимедија Србије је невладино, нестраначко и непрофитно удружење, чији су циљеви промоција и подржавање стварања, сакупљања и умножавања слободног садржаја на српском језику искључиво на непрофитан начин, као и идеје да сви људи имају једнак приступ знању и образовању. Организација развија ГЛАМ пројекат од 2012. године и у претходне две године сарађивала је са бројним институцијама од угледа, попут Народне библиотеке Србије, Музеја примењене уметности, Завичајног музеја Књажевац, Завода за заштиту природе Србије, Музеја рударства и металургије Бор. Циљ ГЛАМ пројекта је развијaње двосмерне сарадње у креирању и унапређењу доступности ризнице културног и историјског наслеђа наше земље на интернету. Поред уређивачких маратона, постоје разни облици сарадње између ВМРС и ГЛАМ институција. Дигитализација и ослобађање садржаја, QRпедијини QR кодови на изложбама, програм стажирања су само неки од начина остваривања обостраних интереса и обогаћивања корпуса слободног знања на интернету.

Више информација моћете наћи на Википедији или на Facebook догађају.

Извори


 

Слични чланци

#SheSaid кампања на Викицитату
Такмичење У свету Флоре и Фауне на Википедији на српском језику!
Проглашени су победници такмичења Азијски континент!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *