Након великог успеха серијала фотографија „Сенке старог Ниша”, којим се спајају прошлост и садашњост овог града, нишки уметник Даворин Динић одлучио је да донира 42 фотографије из ове колекције за Викимедијину оставу.
Даворин Динић је награђивани глумац, композитор и љубитељ фотографије и Ниша. Пре две године је, поигравајући се са фотографијама старог Ниша, дошао на идеју да фотографише исте кадрове и направи нестваран спој прошлости и садашњости, што је имало велики одјек у јавности, посебно код Нишлија и љубитеља овог града.
Популарна колекција и после две године од објављивања изазива велику пажњу публике, а након неколико изложби у земљи и иностранству, овим фотографијама ће се илустровати чланци и на Википедији – највећој онлајн енциклопедији, али користиће се и на другим вики пројектима.
Са Даворином смо се упознали на Нишвилу, када смо у исто време на овом међународном фестивалу публици представљали уметничке радове: Даворин своје „Сенке старог Ниша”, а Викимедија Србије најлепше приказе природе у такмичењу Вики воли Земљу 2015. С обзиром на то да делимо исте циљеве – очување и представљање културно-историјског наслеђа наше земље на интернету, лако смо успоставили сарадњу и сада су Даворинове нестварне фотографије део Викимедијине оставе и ГЛАМ програма и под слободном лиценцом доприносе мисији Викимедијиног покрета – слободно знање за све.
Са овим свестраним уметником разговарали смо овој, али и другим колекцијама, инспирацији и мотивацији…
Како сте уопште доши на идеју да испреплетете прошлост и садашњост и направите ове фотографије? Шта Вам је био мотив?
Сличне фотографије сам виђао и раније, али су на њима били призори других градова Европе. Фасцинирао је ме је емотивни утисак који су те фотографије оставиле на мене, иако се радило о локацијама које не познајем. Претпоставио сам тада да би тај утисак био и јачи ако бих направио сличне фотографије, али са локацијама које не само да познајем, већ и волим. Како себе видим као констатног трагаоца за креативним узбуђењем, одмах сам се латио посла. Урадио сам неколико пробних снимака и истог тренутка сам остао опчињен духом који је из тих фотографија зрачио невероватним интезитетом. Било је то као да је стари Ниш одједном живео и преселио се у наше животе као вечити споменик и подсетник да је наш град увек много више од онога што смо у стању да непосредно видимо… Свака улица, грађевина или зграда прича прелепу причу која траје много година, а тих прича ми углавном нисмо ни свесни док немо пролазимо поред њих, окупирани својим дневним обавезама.
Где сте проналазили старе фотографије?
Фоторафије сам углавном налазио на интернету. Повезао сам се са неколико форума и заједница на друштвеним мрежама које негују ту баштину старих фотографија. Одушевио ме је број младих људи који праве дигиталне колекције фотографија и других реликвија у вези са старим Нишем. На тај начин сам и дошао до информација о оригиналним фотографијама и времену када су настајале. Нажалост, и даље има пуно фотографија којима се не зна ни аутор ни време настанка.
Да ли сте очекивали овако добру реакцију јавности?
Реакција јавности је превазишла сва моја очекивања. „Сенке старог Ниша” су одједном постале виралне и за кратко време их је видео невероватан број људи у нашој земљи и у иностранству. То је за мене било невероватно узбуђење, с обзиром да су моја очекивања била да ће се пројекат највероватније допасти само мојим најближим пријатељима и сарадницима. С обзиром да се фотографијом бавим тек однедавно (Сенке старог Ниша су заправо мој први ауторски фотографски пројекат), успех ове колекције ми је значио пуно по питању афирмације, јер сам тек упловљавао у тај чаробни свет уметности фотографије.
Колекција је излагана више пута и у земљи и иностранству…
Колекција има заиста интересантан изложбени пут. Прва и најдража изложба десила се у Нишу, у пројекционој сали логора на Црвеном крсту, у оквиру манифестације „Музеји Србије, десет дана од 10 до 10”. Поред те изложбе свакако бих издвојио изложбу у руском граду Белгороду, у оквиру манифестације „Дани Ниша”, којом се слави пријатељство овог града и Ниша, затим изложба у оквиру џез фестивала „Нишвил”, коју је видео огроман број туриста и посетилаца фестивала.
Неколико пута сам излагао на скупу олдтајмера у Нишу, када сам за потребе те организације направио посебну селекцију фотографија коју сам назвао „Саобраћајне сенке старог Ниша” и возила која су Нишлије некада користиле.
Иако Вам је ово први фото пројекат, пажња му је посвећена и у светским часописима фотографије…
Леп је осећај када неко вреднује ваш рад, нарочито ако та похвала стигне у виду објаве у неком од стручних иностраних медија, сајтова или блогова. Таква признања ме инспиришу да наставим са радом још интезивније, али нису покретач мог стваралачког нагона. Фотографијом се бавим како бих одговорио на сопствене изазове и удовољио свом укусу, али ако се то што радим допадне још некоме, утолико сам срећнији.
Поред ове колекције, радили сте и на још једном занимљивом фото-приказу футуристичког Ниша под називом „НИСТОПИА”.
Експеримент се налази у основи мог фотографског рада и стално се трудим да проналазим нове начине и технике у којима бих могао да се опробам и изазовем себе. Зато су многи моји пројекти наизглед врло различити. Док су „Сенке старог Ниша” истраживале спој историје и садашњости кроз фотографију, пројекат НИСТОПИА се бавио апокалиптичном будућношћу Ниша користећи потпуно другачије технике.
Од редовних свакодневних фотографија града, креирао сам призоре далеке будућности, али оне не тако оптимистичне. Тај пројекат је такође изазвао велику пажњу и поставио многа питања на тему наше свести према околини.
Иако НИСТОПИА на први поглед може да делује туробно и депресивно, моја намера није била да шаљем еколошку политичку поруку, већ да једноставно направим једно занимљиво истраживање, а поруку увек остављам на тумачење другима.
У многим мојим радовима се понављају два мотива: проток времена и град Ниш. Још један пројекат базиран је на тим мотивима а ради се о фотографском пројекту „Nis timelpase video”, који је недавно селектован за два филмска фестивала у Сједињеним америчким државама – “Lookout wild film festival” и “Hollywood international independent documentary film festival”.
Зашто сте одлучили да ставите фотографије под слободну лиценцу и донирате их Викимедији?
Мисија Википедије је племенита и заслужује сваку похвалу и подршку јер, с једне стране даје огроман допринос мисији ширења слободног знања, што и јесте идеја глобалог покрета Википедије, а с друге стране чува од заборава национални материјал који може бити од користи многим генерацијама које тек долазе.
Желим да једног дана живимо у свету где ће знање и информације бити једнако и лако доступни свима, а уметност бити слободна и независна. Википедија је пројекат који стреми таквим циљевима и за мене је част дати допринос једној таквој идеји.
Да ли мислите да ова Ваша донација може подстаћи и друге колекционаре да допринесу највећој светској енциклопедији и ширењу слободног знања?
Заиста се надам да је тако. Иако је Википедије дуго присутна, мали број аутора је упознат са концептом донирања својих радова овом интернет систему а сигуран сам да би многи били одушевљени идејом да узму учешће. Бићу искрен, ни мени лично та идеја није ни падала на памет док ми предусретљиви људи из Викимедије Србије нису приступили са тим предлогом, након чега је сарадња остварена врло брзо и на обострано задовољство.
Да ли су у плану неки нови серијали и хоће ли Википедија видети и њих?
Свакако! Ја сам одушевљен овом сарадњом и било би ми задовољство да се она настави. Већ сам у процесу израде других пројеката и тренутно разрађујем неколико идеја и након што их будем реализовао, свакако ћу озбиљно размотрити опцију поновног донирања. Заправо, посетићу и неке своје раније пројекте са идејом ослобађања за Викимедијину оставу.
Викимедија Србије се захваљује господину Динићу на овој донацији и укључивању у глобални ГЛАМ пројекат представљања културно-историјског наслеђа на интернету. Верујемо да смо на заједничком почетку архивирања и представљања нашег културног блага читавом свету.
Све дониране фотографије из колекције „Сенке старог Ниша” можете погледати на овом линку, а о овој сарадњи пишу и домаћи медији.
Ауторка: Ивана Гусларевић, Викимедија Србије
Напомена о ауторским правима: Železnički most, srušen; Niška Banja; Železinčka stanica Niš; Rovče u Niškoj tvrđavi; Saborni hram; Trg kralja Milana; Trg Pavla Stojkovića; Nišavski kupači, аутора Даворина Динића, под CC BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.
