Википедија у школама

Википедија у школама је пројекат намењен средњошколцима и студентима, са идејом да се упознају са Википедијом, њеним значењем, предностима и пре свега уређивањем.

Википедија у школама је пројекат намењен средњошколцима и студентима, са идејом да се упознају са Википедијом, њеним значењем, предностима и пре свега уређивањем, али и да развију и унапреде следеће вештине:

  • читање и писање
  • медијску и информациону писменост
  • критичко размишљање и вештине истраживања
  • међувршњачку сарадњу
  • избор и навођење литературе

 

Основни циљ пројекта је увести Википедију у образовни систем Србије путем писања реферата и семинарских радова на задате теме из одређеног наставног или факултетског предмета. То подразумева упознавање ученика и студената са Википедијом и концептом слободног знања, креирање семинарских радова који ће бити видљиви, слободни и свима доступни, али и подстицање професора за коришћење модерног приступа у настави.

У зависности од тога у којим институцијама се реализује, овај пројекат се дели на пројекте Вики-гимназијалац и Вики-студент.

Поједине високообразовне институције, са којима смо остварили сарадњу, имају своје Вики амбасадоре – студенте који организују активности на њему ради остваривања ових циља. Ако желите боље да их упознате, посетите ову страницу.

Ако желите да се укључите у наш образовни програм, или имате предлог за сарадњу, можете контактирати менаџера образовног програма Небојшу Ратковића мејлом nebojsa.ratkovic@vikimedija.org или телефоном 060 74 54 771.

Име и презиме Позиција Период
Никола СпасојевићАмбасадор ВМРС на Београдском универзитету11.2014 — 12.2015.
Јована МилошевићАмбасадорка ВМРС на Филолошком факултету у Београду12.2014 — 9.2016.
Марко АдамАмбасадор ВМРС на Математичком факултету12.2014 — 12.2018.
Вукашин ЖивковићАмбасадор ВМРС на Факултету безбедности12.2014 — 12.2018.
Ратко ЂорђевићАмбасадор ВМРС на Пољопривредном факултету3.2016 — 11.2019.
Миљан НиколићАмбасадор ВМРС на Факултету педагошких наука у Врању3.2016 — 11.2020.
Јован ПетровићАмбасадор ВМРС на Факултету инжењерских наука у Крагујевцу3.2016 — 12.2018.
Милош ТодоровићАмбасадор ВМРС на Филозофском факултету у Београду02.2017 — 09.2023.
Миљан СимоновићАмбасадор ВМРС на Факултету организационих наука у Београду02.2017 — 11.2020.
Јелена ШуњеварићАмбасадорка ВМРС на Географском факултету у Београду10.2017 — 12.2018.
Теодора ЛукићАмбасадорка ВМРС на Биолошком факултету у Београду10.2017 — 09.2023.
Никола ЈевтићАмбасадор ВМРС на Високој школи рачунарства и електротехнике у Београду10.2017 — 12.2018.
Душан РужићАмбасадор ВМРС на Факултету безбедности у Београду10.2017 — 11.2019.
Немања АнтанасијевићАмбасадор ВМРС на Филолошком факултету у Београду12.2018 — 11.2020.
Ива МедојевићАмбасадор ВМРС на Учитељском у Београду12.2018 — 11.2019.
Лука ЈовичићАмбасадор ВМРС на Математичком факултету у Београду12.2018 —09.2023.
Миљана МатићАмбасадорка ВМРС на Високој школи рачунарства и електротехнике у Београду11.2019 — 11.2020.
Ђорђе Илић Амбасадор ВМРС на Филолошком факултету Универзитета у Београду11.2020 — 09.2023.
Сара Хорват Амбасадорка ВМРС на Филолошком факултету Универзитета у Београду1.2022 —
Александра Пандуровић Амбасадорка ВМРС на Економском факултету Универзитета у Крагујевцу09.2023 —
Александра Стојићевић Амбасадорка ВМРС на Филолошком факултету Универзитета у Београду09.2023 —
Вељко Јосиповић Амбасадор ВМРС на Математићчком факултету Универзитета у Београду09.2023 —
Јана Вуковић Амбасадорка ВМРС на Математичком факултету Универзитета у Београду09.2023 —
Исидора Живковић Амбасадорка ВМРС на Хемијском факултету Универзитета у Београду09.2023 —
Ивана Крмпота Амбасадорка ВМРС на Хемијском факултету Универзитета у Београду09.2023 —
Викторија Станковић Амбасадорка ВМРС на Филолошком факултету Универзитета у Београду09.2023 —
Тијана Мајсторовић Амбасадорка ВМРС на Филолошком факултету Универзитета у Београду09.2023 —
Марко Руфић Амбасадор ВМРС на Високој школи електротехнике и рачунарства у Београду04.2024 —
Најчешћа питања ученика и студената приликом израде радова на Википедији

  • Чланак се пише директно на Википедији, у складу са упутствима са радионице, а текст ће бити јавно објављен и видљив свима. Лик ка објављеном чланку је потребно послати у складу са упутствима која су дата током радионице о уређивању Википедије. Линкови се најчешће шаљу наставницима, професорима или Вики амбасадорима. Уколико ниси сигуран/на увек можеш да потражиш њихову помоћ или да консултујеш менаџера образовног програма Викимедије Србије.
  • Ово се најчешће дешава приликом дуплирања наслова странице, односно постављања истог наслова у чланак као наслова одељка. Да би остао само наслов странице, потребно је да избришеш наслов одељка.
  • Наслов странице Корисник:_____/песак стоји када се чланци пишу у песку и то не значи да си направио/ла грешку. Уколико је према правилима о писању семинарских радова која су установљена у оквиру сарадње са твојим професором/професорком договорено да се чланци пишу у песку, овај наслов немој да мењаш док ти не буде речено другачије.
  • До ове грешке најчешће долази зато што је изостављен увод чланка. Чланак не би требало да започињеш насловом странице и да додајеш наслов одељка. Сваки чланак се започиње уводом, без постављања наслова. Уколико тако урадиш, садржај ће се аутоматски поставити после увода, а пре првог наслова одељка.
  • Садржај се аутоматски креира када чланак има четири или више поднаслова.
  • Можеш, уколико је то дозвољено правилима о писању семинарских радова која су установљена у оквиру сарадње са твојим професором/професорком. У том случају, чланак уређујеш директно у главном именском простору, а не у песку.
  • Да. На Википедији су ова два термина синоними и можеш да користиш који год желиш.
  • Да. Можеш да користиш референце на било ком језику.
  • Референце су одреднице или упућивања која доказују тврдње у тексту и која се користе за проверљивост информација у тексту. Приметићеш да се на Википедији референце налазе у форми бројева у угластим заградама, обично на крају реченица или пасуса, док се њихов списак налази на крају чланка. С друге стране, литература представља попис библиографских података коришћених књига за писање чланка.
  • Не. Википедија не може сама себи да буде извор. Уколико радиш превод неког чланка, на пример са Википедије на енглеском, користићеш исте референце које су коришћене и у оригиналном тексту.
  • Слика је највероватније постављена директно на Википедију на енглеском и због тога је не можеш искористити на Википедији на српском. Препорука је да свој чланак илуструјеш искључиво фотографијама које се налазе на Викимедијиној остави.
  • Аутоматски филтер представља начин спречавања уноса неадекватних референци. Постоје сајтови који нису погодни за коришћење као референце и њих филтери препознају и спречавају објављивање садржаја који садржи те линкове. То су углавном сајтови жуте штампе, друштвених мрежа и слично, тако да би требало да избегаваш коришћење тих извора, као и скраћивање линкова (на пример bit.ly, tinyurl и слично).
  • Не. Можеш да преведеш само одређене делове, али је јако битно да целине буду повезане и смислене.
  • Шаблон се у визуелном уређивачу додаје кликом на падајући мени “уметање” у горњој линији алатки и затим одабиром опције “шаблони”. У предвиђеном пољу за претрагу је потребно да укуцаш назив шаблона, а аутоматски приказ ће ти давати понуђене шаблоне са тим називом. Из претраге одабери и одговарајући шаблон и потом кликни на опцију “уметни”.
  • Референце са било које језичке варијанте Википедије можеш да убациш у чланак на српском тако што ћеш их копирати из оригиналног текста у твој чланак.
  • Уколико поставиш унутрашњу везу ка страници која не постоји она ће бити означена црвеном бојом. То не значи да си направио/ла грешку, већ да су такве унутрашње везе дозвољене. Битно је да их не повезујеш са другим језичким варијантама Википедије.
  • Уколико Википедију уређујеш у визуелном уређивачу, чланак можеш да сачуваш кликом на опцију “објави измене” или “објави страницу” која се налази у горњем десном углу твог уређивачког оквира. Уколико чланак уређујеш у коду, онда се иста опција налазе у доњем левом углу твог уређивачког оквира.
  • Не. Унутрашње везе на Википедији на српском треба да воде искључиво ка страницама на српском језику.
  • Било да чланак пишеш у песку или у главном именском простору, чланак можеш да пишеш у коду одабиром опције “уреди извор”, односно помоћу визуелног уређивача, одабиром опције “уреди”. Обе опције се налазе у низу, између приказа историје уређивања чланка и приказа чланка за читање.
  • У највећем броју случајева није дозвољено постављање скриншотова на Викимедијину оставу.
  • Ако се чланак пише у главном именском простору могу га мењати и други корисници. Додавањем шаблона {{рут}} остали корисници ће видети да је чланак у изради и да не би требало да га мењају док израда траје. По завршетку рада уклони овај шаблон.

За одговоре на друга питања погледати туторијале, брошуре и лифлет са најчешћим грешкама.