Погледајте стратешке препоруке за рад Викимедијиног покрета

Препоруке за спровођење стратегије Викимедијиног покрета из 2018. године су званично објављене. Препоруке су резултат готово двогодишњег интензивног ангажовања девет радних група, састављених од разноликих чланова, у оквиру којих су добијане повратне информације о досадашњем раду. Овим се завршава друга фаза међународног процеса развијања Викимедијине стратегије „Викимедија 2030”. У препорукама су конкретизовани савети у спровођењу стратешких мера.

Приказ стратешких мера представља резултате двогодишњег заједничког рада и обухвата десет препорука и десет основних принципа, који наглашавају пут промена. Мноштво идеја о промени начина рада су настале захваљујући експертизи и искуству чланова покрета. Неке од тих идеја подразумевају, поред промена појединих аспеката рада, промене и у начину комуникације и начину на који остварујемо нашу мисију, а неке захтевају и процењивање нових начина рада, сарадње и доношења одлука зарад даљег остваривања успеха. Детаљније препоруке подразумевају:

1. Повећање одрживости Викимедијиног покрета подразумева усресређеност на људе и улагање у задовољење њихових потреба. Одрживост зависи од препознавања и подржавања различитости уходаних уредника, увек добродошлих нових уредника, али и наших активности. 
2. Побољшање корисничког искуства се односи на повећању приступачности и корисности Викимедијиних пројеката, као и остављање простора за побољшање. Овим се препоручује укључивање сарадника и заједнице у истраживање, дизајн и тестирање разноликих профила и уређаја. 
3. Увођење Правила понашања, анонимног пријављивања инцидената и указивање на узнемиривања у оквиру пројеката, је назначено у препоруци под називом Обезбеди сигурности и инклузију. Ова препорука се залаже за успостављање основе за прихватљиво понашање у покрету, плана сигурности и плана извршења донетих мера. 
4. Пружање равноправности у доношењу одлука је основа за успостављање заједничке одговорности у покрету. Равноправност у одлучивању са јасним и отвореним смерницама, оснаживање локалних заједница и  учешће у расподели ресурса су значајне теме ове препоруке.
5. На основу јасно дефинисаних улога и одговорности, Усмеравање свих заинтересованих страна, препоручује давање простора за побољшање комуникације и сарадње унутар покрета са партнерима, техничким сарадницима и заједницом, која се бави технолошком координацијом. Препоручује се и оснивање Технолошког савета за нове оперативне активности.
6. Улагање у развој вештина и лидерства се огледа у подједнаком развијању техничких и социјалних вештина појединаца и удружења у покрету. Овим се захтева систематски и глобални приступ, са локалном иницијативом, за развијање широког спектра вештина. Ова препорука предлаже координисани план развоја лидерства за појединце и потребну инфраструктуру (на мрежи и ван ње) како би се олакшао пренос знања.
7. Руковођење интерним знањем је препорука која наводи да знање унутар покрета буде лако доступно, партиципативно и високог квалитета. Да би то било оствариво, потребно је документовати га у бази знања са слободним приступом ка учењу и пружањем подршке од стране запослених. 
8. Поштујући независност волонтера, проналажење значајних тема, нас наводи да разумемо како садржај утиче на људе и нуди начине да отклонимо недостатке у садржају, схватимо штету коју ширење дезинформација наноси на нашим пројектима, одредимо приоритетне изворе стварања садржаја, као и да започнемо сарадњу са специјализованим партнерима. 
9. Увођење новина у слободном знању захтева од нас да истражимо и проширимо распон пројеката и формата садржаја, како бисмо остали релевантни и омогућили приступ сажетку људског знања. Овим се предлаже проналажење новина, уз консултацију са политиком и праксама заједнице, које представљају препреке једнакости знања.
10. Да бисмо ефикасно и ефективно спровели стратегију покрета, морамо развити индивидуалну и организациону свест и да тиме проценимо, изменимо и прилагодимо рад. Ово захтева ресурсе, стручност и вештине, заједничку одговорност и обострано залагање за процену напретка, олакшавање учења и прилагођавање нашег рада.

Радна група за израду стратегије покрета је изразила искрену захвалност свима који су интензивно радили на стварању ових препорука. Стотина чланова радне групе широм света развило је препоруке, а хиљаде људи из заједнице и организације учествовало је у процесу развоја финалне верзије. Кроз догађаје, мејлинг листе, вики странице, платформе за ћаскање и друге канале, успели су да укључе бројне и разнолике перспективе у процес израде.

Није увек било лако ускладити различите ставове и интересе. Нажалост, није увек било ни успешно. Неке одважне идеје радних група су ублажене или испуштене на путу до финалне верзије. Много тога је остало на даљем разматрању и развијању. Ипак, ове смернице су револуционарни напредак за даљи развој покрета и за његову важност у дигиталном и стварном свету: Викимедија као глобална инфраструктура за Слободно знање може се показати неопходном у, све неравноправнијем и неправеднијем, свету.

Многи елементи из препорука утицаће на дискусије у Викимедијином покрету у наредним годинама. Десет принципа на којима леже препоруке су од изузетне важности и требало бих их проучити и прихватити. Заједно са стратешким правцем, они ће служити као водич за одлуке у блиској будућности. Такође треба напоменути да препоруке у овом тренутку нису политика и да оне нису „закон” који је усвојила Задужбина Викимедија или било који други учесник у покрету. Уместо тога, први корак је разговарати са разним члановима покрета, у утврђивању чије иницијативе треба да имају приоритет и како да се распореде ресурси за спровођење ових препорука. Следећи кораци би требало да подстичу идеје и потпомажу дискусије о импементацији. 

Шта препоруке заправо значе за заједницу уредника Википедије на српском?

У основи, препоруке су засноване на идеји да морамо „улагати” у заједницу и односе са људима у заједници, како бисмо покрет учинили одрживим. У складу са стратешким правцем, фокус би требало да буде на групама, које су до сада биле искључене, као и усмеравање ресурса покрета на располагање људима са различитим позадинским причама. Начин за спровођење можемо наћи у првој препоруци под називом „Повећати одрживост покрета”. Више средстава требало би да иде у новонастале или маргинализоване заједнице. Конкретно, то може значити да ће део средстава, која се користе за подршку заједници, бити усмерена на праведнију и ширу дистрибуцију, привлачење уредника и подржавање разноликости.

Читајући шести „Улагање у развој вештина и лидерства” и седми принцип „Руковођење интерним знањем”, видимо да је циљ пружање ресурса и структуре за изградњу снажних веза између волонтера и запослених. Овде можемо видети много нових прилика за волонтере, међу којима су, приступачније дељење ресурса за учење, обуке, умрежавање, лакши контакт и размена искустава са волонтерима из других заједница и других земаља. 

Осма препорука „Проналажење значајних тема“, о којој се контроверзно расправљало у фази прегледа, сада је јасније објашњена, препоручујући да се заједнички утврде недостаци у знању на пројектима и да се пружи посебна подршка њиховом затварању.

Друга препорука „Побољшање корисничког искуства“ и пета „Усмеравање свих заинтересованих страна”, одражава неке предлоге технолошке радне групе. Циљ је побољшати корисничко искуство и учинити пројекте лакше доступним већини људи. Потребно је створити структуре и процесе којима би се боље координисао развој са корисницима, како би се и активности добровољних програмера заснивале на широкој основи и децентрализовао развој, где је то потребно. 

Такође, много се расправљало о трећој препоруци, под називом „Обезбеди сигурност и инклузију”, која се бави укључивањем и заштитом корисника и волонтера, како од узнемиравања и напада на пројектима, тако и од политичких опасности у њиховим земљама. Универзални кодекс понашања, који се може допунити на националном/локалном нивоу, има за циљ да пружи основну сигурност, заједно са механизмима за пријављивање и решавање инцидената. Заједнице морају активно учествовати у томе и обликовати их, јер успешна примена може да функционише само уз заједнички напор и залагање.

На послетку, четврта препорука, „Пружање равноправности у доношењу одлука”, бави се структуром покрета и праведнијом расподелом средстава и правима одлучивања различитих учесника. Овде би требало да се створе нове структуре, и Глобалном савету, који представља Викимедијину заједницу и организације расподељене по свету, Задужбина Викимедије би требало да додели одговарајућа овлашћења у доношењу одлука. Постоји још мноштво тема које су предмет расправе и које се морају правно ревидирати, али на крају, тренутна ситуација у којој Одбор Задужбине Викимедија покушава да представља, финансира и води глобални покрет, треба заменити праведнијом, више демократском и репрезентативнијом структуром. Морамо сарађивати са заједницом како бисмо утврдили како учешће и присуство у таквој структури може и треба да изгледа.

Поред тога, препоруке се позивају на регионална и тематска „чворишта”, која би, на пример, могла бити Викимедија Западне Африке, Викимедијино удружење за правно заступање или Јединица која се брине о спровођењу задатака обуке, управљања знањем и координације. Постоји велики потенцијал за развој у наредних неколико година, базираном на насталим потребама, интересима и иницијативи. Крајњи циљ је стварање мреже децентрализованих места и структуре, које јачају људе и организације покрета, ван утицаја појединих пројеката или земаља, и напослетку, пребацивање одлука на места где ће имати највише утицаја, како је предвиђено у принципу помоћи који претходи препорукама. 

Шта препоруке значе за Викимедију Србије?

Викимедија Србије је пети настали огранак Задужбине Викимедија у свету. Иако је огранак средње величине по питању чланова организације, запослених и буџета, преузео је бројне иницијативе, а неке чак као први огранак у свету. Кроз локалне пројекте регионалних сарадњи и организацију међународних конференција, настоји бити ослонац и партнер огранцима у региону. Такође, на глобалном нивоу, усклађује стратегију са стратегијом покрета. 

Викимедија Србије је тренутно у процесу израде стратегије за период 2021 – 2023. Део процеса до сада су били креирање радне групе за израду стратегије, укључивање шире заједнице у процес, анализа тренутне стратегије, као и сагледавање стратегије других огранакa сличне величине и предиспозиција за раст и развој. Следећи корак је интеграција објављених стратешких препорука у досадашњи рад и прилагођавање нацрта стратегије њима. 

Стратешки правац и препоруке проистекле из њега заснивају се на снажним и јасним вредностима: правда, једнакост, партиципација, помоћ, оснаживање, инклузивност, чији су главни фокус људи. Све су то вредности које бисмо требали узети у обзир при планирању следећих корака. Морамо створити просторе за окупљање људи, како би они ојачали наше пројекте и идеје. Уз ово нарочито истичемо децентрализацију и јачање заједнице у разним градовима Србије. Морамо интегрисати гласове који се не чују веома често, укључити дугогодишње сараднике и њихова искуства и успоставити и проширити партнерства.

---

Извор: The Recommendations for the Future of the Wikimedia Movement are here!, аутори Абрахам Техеривенд и Лукас Мезгер 

Превод: Горана Гомирац, Викимедија Србије

Адаптација и допуна: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: The Wikimedia 2030 Movement Strategy Recommendations have been published (May 2020).png, Riesenspatz / Svenja Kirsch, Anna Lena Schiller, riesenspatz.de, CC BY-SA 4.0; Wikimedia 2018-20 Recommendations all in one final.svg, Riesenspatz / Svenja Kirsch, Anna Lena Schiller, riesenspatz.de,  CC BY-SA 4.0.