У Музеју у Смедереву успешно је реализован четврти по реду програм стажирања у организацији Викимедије Србије. Овим програмом омогућено је да нови материјали који представљају културно-историјско наслеђе наше земље добију нову глобалну публику и допринесу ширењу слободног знања. Програм стажирања саставни је део ГЛАМ пројекта, који подразумева двосмерну сарадњу са институцијама културе и спроводи се у више од 40 земаља. 

Широм света, у оквиру ГЛАМ пројекта, годинама се спроводи програм стажирања у институцијама културе, али и у другим установама богатим ретким и вредним материјалима. Идеја програма је да се ангажује уредник Википедије који ће у одређеној установи радити на дигитализацији архивског материјала и његовом постављању на Викимедијину оставу, Викиизворник, Викикњиге и друге вики пројекте, али и јачању веза између институције и огранка Викимедије, као и пружања адекватне обуке у погледу уређивања Википедије, слободних лиценци и слично.

Први Википедијанац стажиста био је ангажован 2010. године у Британском музеју, одакле је и потекла спознаја потребе учвршћивања партнерских веза између Википедије и установа културе. Она је срочена у крилатицу која води читав ГЛАМ пројекат: “Ми радимо исту ствар, из истог разлога, за исте људе, у истом медију. Хајде да их радимо заједно”. Од тог тренутка до данас стотине институција културе широм планете отворило је своја врата за сарадњу са Викимедијом на унапређењу доступности ризнице културног наслеђа на интернету: Пикасо музеј у Барселони, Музеј модерне уметности у Њујорку (МОМА), Савезни архив у Швајцарској, Народна библиотека Вејлса, Национални архив САД… Дигитализовано је и на Оставу постављено неколико милиона датотека, написано на стотине чланака и свету представљено на хиљаде ретких збирки и колекција.

У Србији је први википедијански стаж реализован 2014. године у Универзитетској библиотеци Светозар Марковић. Уредница Википедије Јована Милошевић у периоду од месец дана дигитализовала је и поставила на Викиизворник пет књига: Три приповетке, Симе Матавуља, као и четири тома Народне енциклопедије српско-хрватско-словеначке (1, 2, 3 и 4).  Поред тога, одржано је осам радионица за библиотекаре.

Следеће године програм стажирања био је нешто другачији. Википедијанка Марија Гајић је у Ботаничкој башти Јевремовац фотографисала комплетан биљни свет ове оазе природе. Такође су одржане три радионице за студенте биологије и друге заинтересоване, али и цео пројекат је представљен на скупу Групе О, окупљене око активности на различитим видовима неформалног образовања.

Универзитетска библиотека Светозар Марковић поново је отворила своја врата за Википедијанца стажисту и јула 2015. године Милица Вучетић је дигитализовала и ОЦР-овала чак осам дела: Вођ кроз Смедерево са историјом вароши, Просветне и политичке прилике у јужним српским областима у XIX веку, Из старог јеванђеља, О електричној светлости, Експериментална физика, Санитетска полиција, Мале хирургијске услуге и прва помоћ у повредама тела: за изучене бербере у Кнежевини Србији.

Да је овај програм драгоцен за саме установе културе показала је и отвореност Музеја у Смедереву, који је током септембра и октобра ове године био домаћин четвртог програма стажирања. У овој институцији културе изабрани Википедијанац стажиста Милош Тодоровић дигитализовао је четири ретке и старе књиге из 19. века, али и фотографисао нове и поставио на Оставу приказе музејских колекција. Такође су писани нови и допуњавани постојећи чланци на Википедији на српском језику.

Сада су целом свету у електронском облику доступне књиге  Молбен Богородици и светом Спиридону (1804), Викентија Ракића, Рачуница метри и динари (1876), М. Т. Милутиновића, Историја народа србског (1846), Димитрија Давидовића и књига  Бранковићи, Јована Ристића.

Фотографије и други материјали постављени на Викимедијину оставу већ се користе за илустровање чланака, чиме се корисницима интернета омогућава да се упознају са историјом и културом овог града.

Директорка Музеја у Смедереву Татјана Гачпар каже да је сарадња са Викимедијом омогућила већу видљивост колекција музеја, посебно када сајт ове институције није у функцији.

– Музеј у Смедереву настоји да својим деловањем буде форум за стицање знања и проширење видика, као и подијум изградње креативних и самосвесних личности. Трагајући за новим, активним начинима повезивања са публиком, другим институцијама и стручњацима, Музеј је остварио сарадњу са Викимедијом Србије. Сматрамо да је то један од најбољих начина да остваримо своје циљеве, те стога ову прилику користим да се захвалим свима из организације Викимедија Србије са којима смо до сада сарађивали на изузетној, и верујем, успешној сарадњи – рекла је Гачпар.

Викимедија Србије се захваљује свим институцијама културе које су препознале значај удруживања снага на представљању нашег културног блага. Верујемо да је ово тек почетак интезивне кооперације са културним установама у мисији ширења слободног знања.

Ауторка: Ивана Гусларевић

Напомена о ауторским правима: Logo Muzeja u Smederevu.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported; GLAM logo, square, transparent.png, аутора Preston stone, под CC-BY-SA 3.0; Smederevski žurnal.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported;  Jovana Quidenus.JPG, аутора ImperatorkA, под CC-BY-SA 4.0; Naslovna strana Novina serbskih 1814.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported; Pogled na Smederevo.jpg, под CC-BY-SA 3.0 unported; Пристаниште у Смедереву, под CC-BY-SA 3.0 unported, са Викимедијине мултимедијалне оставе.