Да ли је могуће писати по један нови чланак на Википедији 100 дана узастопно? Одговор је: да. Википедијанци широм света учествовали су у овом изазову и написали преко седам хиљада чланака.
Уредница Википедије Армин Агајан, из Ведија у долини Арарата у Јерменији, била је на Викиманији 2015. године у Мексико Ситију када је први пут чула за изазов 100 Вики дана.
Агајан је већ имала преко 2700 написаних чланака, али ова идеја ју је обузела. Написала је први чланак за овај изазов неколико дана по повратку кући. „Волим изазове генерално, зато што те инспиришу да сарађујеш са другим Википедијанцима. Упознаш њих и њихова интересовања, а они науче шта тебе носи”, објашњава Агајан.
Агајан је била прва Јерменка која је испунила изазов. Била је поносна када је добила поруку од полазника јерменског Вики Кампа да говори о овом изазову. Неочекивано су се многи од полазника прикључили. Убрзо је постао виралан у заједници Википедије на јерменском језику.
Ово је само један од инспиришућих примера од преко 180 Википедијанаца који су себи задали овај изазов у последњих годину и по дана. Од њих је 47-оро завршило задатак и најмање 7700 чланака је написано.
„Сви су слободни да прилагоде изазов својим навикама”, каже Васја Атанасова, Википедијанка из Бугарске која је осмислила овај изазов. „Не постоји неуспех код овог изазова. Све је у забави и стварању доброг садржаја”, додаје она.
Неки учесници нашли су овај изазов довољно забавним да су после сто дана наставили да пишу чланке на дневном нивоу. Нет Тимкив, Википедијанка из Украјине и члан Управног одбора Задужбине Викимедија, комплетирала је цео изазов на Википедији на украјинском језику, а онда започела нових сто дана на Викицитатима. Нет је хтела да спроведе и трећи изазова на Википутовањима, али се испоставило да је то врло тешко.
„Мој живот је веома заузет, тако да уређивање Википедије не може увек бити приоритет”, каже Нет. „Али сам ипак хтела да пробам и покушам да остварим. Ово је стварно био изазов за мене и уживала сам много. Захтевало је доста манипулисања временом, а у неким ситуацијама чак и извођење чуда да бих га пронашла.”
Али, забављати се није увек лако. „Сто Вики дана заиста тражи потпуну посвећеност, којом понекад оскудевам”, признаје Атанасова. „Има дана када се питам који идиот је измислио ову глупост.”
Једноставна, али паметна идеја инспирисала је Ребеку О’Нил из Ирске да истовремено учествује у изазову, али и искористи ово искуство да обогати свој докторски рад. Њено истраживање је фокусирано на то како су се термини попут “curation” и “curator” мењали током година.
„Заинтересована сам за то како професионали и кустоси грађани виде свој рад и како оцењују рад других”, објашњава О’Нил. „Моје искуство у 100 Вики дана омогућило ми је да истражим мотивацију и осећања који стоје иза овог ангажовања”.
Број људи који се придружио овом подухвату брзо расте сваког дана. Тешко је, али је уживање за већину аутора. Ако се осећате инспирисаним да се придружите, можете почети већ данас – погледајте страницу за разговор или групу на Фејсбуку ако желите да сарађујете са другима у овом изазову.
Аутор:
Samir Elsharbaty, Digital Content Intern
Wikimedia Foundation
100 Вики дана у Србији
У Србији се овог изазова прихватило четворо Википедијанаца. Прва која је успешно завршила својих стотину чланака била је Јована Милошевић (ImperatorkA). Тим поводом је дала изјаву и за Танјуг, на прослави 15. рођендана Википедије.
„Као загриженој Википедијанки одмах ми се допао овај изазов и прионула сам на посао. Није увек било лако одвојити слободно време, али сам се понекад служила малим триковима – преводила сам чланке са других језика”, објашњава Јована. „Међутим, највећи трик је остати доследан и посвећен. Важно је знати унапред о чему ћеш писати, јер ако изабереш превише захтевне теме, озбиљност тог задатка може да те демотивише да га завршиш у том дану.”
Јована саветује све који би се евентуално упустили у овај изазов да је најважније да не одустају. „Све се може ускладити ако себи задате циљ. А овај циљ је јако забаван. Ништа мање важно није ни чињеница да учествујете у стварању и дељењу слободног знања, што је сатисфакција сама по себи”, закључује Императорка.
Марко Адам (AxeAdam20) следио је Јовану и пет дана касније комплетирао своју прву „стотку”. „Почетак је кренуо лагано, већина мојих чланака је била о хард рок и метал музици, која није била претерано заступљена на нашој Википедији”, каже Марко. „Најтеже је било остати доследан изазову и писати чланак и после напорног дана. Поносан сам на неке од чланака, попут биографије Лемија Килсмајстера, који је преминуо недуго након што сам написао чланак о њему. Мислим да је то један од начина да убедим друге википедијанце, да ће их ово стимулисати да почну да пишу о стварима које вечно стоје на листи за урадити. Суштина је почети и истрајати”, поентира Адам.
Нена Богић (NenaBOR) је за изазов чула на локалној конференцији Википедијанаца WikiLive 2016. године. „Прихватила сам изазов јер ми се допада писање чланака са слободним избором, темом и подухват уопште. Натерати себе да нечему посветиш време сваког дана, а да иза тебе остане неки траг који увек можеш да видиш, нешто је чиме можеш да се поносиш.”
Нена додаје да је нажалост после 13 чланака одустала, јер је због превише обавеза на послу била преуморна. „Касније ми некако није било у реду да наставим после пропуштене две недеље, па сам одлучила да изазов отпочнем изнова, када ми се за то укаже наредна прилика. Свакако бих свима препоручила овај подухват, јер не одузима много времена, а тестираш себе и своју личност, колико си одговоран.”
Богић наглашава да мотивација није само у писању, већ и у даљем едуковању. „Сваки пут када поставиш неки текст изазове те да прочиташ и оне који су други написали и тако сазнаш и неке ствари за које ниси ни претпоставио да ће те икада занимати да прочиташ. Осетиш се поносним јер си проширио своје знање, а ниси био приморан на то.”
Последњи из Србије који се придружио овом подухвату је Мирослав Лоци, који је од 1. септембра до дана објављивања овог текста написао 33 чланка. Мирослав каже да је овај подухват заправо испитивање његове спремности да се нечему посвети и остане доследан уређивању Википедије сто узастопних дана. „Тему бирам сваког дана, али сам углавном посвећен писању чланака о државним химнама, до недавно сам писао о знаменитим књижевницима, и ко зна шта ће следеће да ме заинтересује“.
Изазов 100 Вики дана презентовала је заједници у Србији Васја Атанасова на конференцији ВикиЛајв. Презентацију можете погледати на Викимедијиној остави.
Нове информације
Након овог блог поста, који је подељен и на интерној листи чланова удружења Викимедија Србије, јавио нам се и др Милорад Димић (Intermedichbo) како би нас обавестио да је и он одлучио да се придружи овом изазову. Др Димић каже да се упушта у писање сто чланака за стодана из следећих разлога:
1. Да задам циљ и тиме себе мотивишем на стваралаштво, јер без циља нема добре мотивације, а без мотивације нема квалитетног стваралаштва,
2. Јер сматрам да сам као добитник прве Викимедијине награде „Бранислав Јовановић“, на неки начин обавезан да оправдам ово признање и тиме мотивишем и будуће добитнике ове награде на интензивнији рад.
3. Да личним примером увећам слободан приступ целокупном људском знању.
4. Да обогатим Википедију на српском језику још већим бројем чланака из свих области људског знања а не само из области медицине чијим писањем сам се највише бавио.
Поздрав, и срећан рад будућим учесницима акције „100 Вики дана“
Др Димићу желимо много успеха у овој акцији. Његов рад у оквиру 100 Вики дана можете пратити на страници на Википедији.
Ауторка: Ивана Гусларевић
Извори
- Wikimedia Foundation Blog: #100wikidays challenge inspires thousands of new Wikipedia articles, аутора Samir Elsharbaty
- Напомена о ауторским правима: #100wikidays the secret ingrediens из презентације Васје Атанасове: File:100wikidays-presentation-Wikilive-2016.pdf, под CC-BY-SA 3.0; Learning day poster, ауторке Vassia Atanassova – Spiritia, под CC-BY-SA 4.0; Јована Милошевић, ауторке Иване Гусларевић, под CC-BY-SA 4.0; Марко Адам, ауторке Иване Маџаревић, под CC-BY-SA 4.0; Нeна Богић, под CC-BY-SA 4.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.
