Да ли знате да користите Википедију?

Наизглед лако питање, са наизглед лаким одговором, уверило нас је ових дана да може да направи озбиљну заблуду у јавности и информисању. Уреднике Википедије ипак ово не изненађује, јер иако већина читалаца мисли да је довољно да само прочитају чланак, нико не узима у обзир сталне апеле уредника окупљених око ове слободне енциклопедије — проверите референце наведене у чланку.

Пех који је недавно направљен у популарном ТВ квизу подигао је прашину у јавности, али и међу уредницима Википедије, који своје слободно време посвећују овој највећој енциклопедији у људској историји у жељи да потпуно бесплатно поделе знање са другима. Уредници квиза су преузели измишљени податак из постојећег чланка у којем није наведена ни једна једина референца. Веровати таквим чланцима је исто као када бисте веровали сензационалистичким медијима који пласирају неку вест „из поверљивих извора блиских редакцији” или комшији који вам је рекао да је његово дете било најбоље на такмичењу из математике, али резултати такмичења нису нигде објављени.

Википедија је креирана да би људима омогућила да на лак и једноставан начин сазнају нешто о теми која их занима, али и да, уколико желе да сазнају још више о датом појму, искористе референце које се налазе у чланку за даља истраживања. Зато се за ову највећу ризницу људског знања у историји каже да је она заправо светски центар референци. Ипак, и поред тога, људи олако схватају и чланке и податке у њима. Зато ћемо покушати још једном да наведемо важна правила за коришћење Википедије.

1. Приликом коришћења Википедије кључно је имати критичко мишљење. Дакле, слободно сумњајте у информације у чланцима уколико мислите да имате разлог, на исти начин као што имате слободу да сумњате у веродостојност изјава политичара.
2. Увек, али увек проверите референце/изворе/литературу наведену на крају чланка. Уколико су извори релевантни (квалитетна литература, кредибилни веб сајтови, медији и сл), релевантне су и информације у чланку. Ако вам се извор учини сумњивим (жута штампа, лични блогови, друштвене мреже…), и сам чланак треба да вам је сумњив.
3. Википедија је терцијарни извор знања, настала писањем чланака из секундарних извора (књига, часописа, веб-сајтова). Примарни извори се на Википедији не користе (легенде, личне приче и искуства…). Дакле, није исправно копирати информације с Википедије, а још мање наводити Википедију као извор информација. Користите референце наведене у чланку као извор за даља истраживања и друге радове.

Како је дошло до заблуде? Да ли неко контролоше садржај?

Википедија данас има веома развијен систем провере и велики број уредника који патролирају, односно прегледају сваку унету измену на овој енциклопедији. Међутим, није одувек било тако. Патролирање као обавеза на Википедији уведено је тек током 2007. године, а измена којом је додата непостојећа песма у чланак начињена је крајем 2006. године, тако да је „измакла радару“. У то време се на Википедији тежило квантитету, односно што већем броју чланака, па су тако дуго опстајали чланци без икаквих референци и провера уноса. Када је Википедија и на глобалу постајала све озбиљнији пројекат, правила су постајала оштрија, па тако и на Википедији на српском језику. Данас имамо око 70 патролера, 17 администратора и бројне друге уреднике са вишим корисничким правима, па су овакви пропусти сведени на минимум, те се тендециозне измене јако брзо уклањају, а корисници који су их начинили упозоравају или блокирају од даљег уређивања.

Из свега овог произилази кључна чињеница: Уређивањем Википедије баве се волонтери – људи који добровољно одвајају своје слободно време да би написали чланак, допунили га, илустровали, испратили измене, вратили измене на чланцима где је покушан вандализам, исправили граматичке, правописне и друге грешке које за собом оставе немарни уредници и обављали друге сличне вики радње. Према томе, може се десити да они не могу увек да покрију све чланке и да исправе све грешке, тако да људи треба да верују само оним чланцима који имају изворе и референце, односно чији садржај може лако да се провери консултовањем литературе.

Како и коме да скренем пажњу на нетачан податак?

Више је начина да учините нешто поводом евентуалне нетачне тврдње у чланку:

1. Указивањем на страници за разговор на самом чланку. Сваки чланак има своју страницу за разговор (горњи леви угао чланка). Ту можете изнети све примедбе и сугестије које имате у вези са текстом и наводима у чланку.
2. Указивањем пропуста уреднику који је поставио измену на његовој страници за разговор. Сваки уредникима своју страницу за разговор. У историји измена чланка можете видети ко је унео измену на коју бисте реаговали и тако скренути пажњу самом уреднику – на његовој страници за разговор.
3. Обраћањем уредницима на Википедијином тргу. Свака језичка верзија Википедије има свој “Трг”, место где уредници дискутују о дешавањима у вези са Википедијом. И овде можете изнети своја запажања у вези са неким проблемом на овој енциклопедији.
4. Сами измените. Отворите налог, добро се упознајте са тиме шта Википедија јесте, још боље са тиме шта није, уроните у упутства, правила и смернице, да бисте научили како се уређује, а како илуструје. Приступите својој измени и оставите у опису измене разлог за промену на чланку.

Викимедија Србије није место где можете пријавити неки проблем у вези са Википедијом. Ова организација, као и њена матична Задужбина Викимедија, није надлежна за садржај и дешавања на Википедији, из простог разлога што је Википедија пројекат који уређују волонтери. Не постоји „главни и одговорни уредник Википедије”. Сви који уређују су подједнако главни и сви су одговорни за своје измене.

Викимедија Србије подржава развој Википедије и других вики пројеката кроз бројне пројекте, програме и активности, попут организације такмичења, уређивачких маратона, сарадње са образовним установама и институцијама културе и сл. Простим речима, Викимедија Србије није „редакција” у којој људи пишу чланке и она не може да утиче на податке у чланцима, расправе између уредника, одлучује о променама на Википедији и слично. 

Истовремено, овом објавом апелујемо и на медије да за све недоумице око функционисања Википедије буду слободни да контактирају уреднике Википедије, или Викимедију Србије, која ће их упутити даље на најискусније уреднике, патролере и администраторе, према потреби извештавања, како би јавности биле доступне све информације у вези са стварањем и коришћењем највеће онлајн ризнице знања.

Аутори: Ивана Гусларевић, менаџерка комуникација Викимедије Србије; Миљан Симоновић, уредник и администратор на Википедији на српском језику. 
Напомена о ауторским правима: Relationship between Wikipedia and the press.svg, аутора Niabot и Zapyon, CC BY-SA 3.0, са Викимедијине мултимедијалне оставе.