Додавање плагијата чланку је један од најбржих начина да се изнервира један Википедијанац. То умањује интегритет Википедије — доприносиоци имају права да објављују само свој лични рад под слободном лиценцом — а њихово исправљање захтева много труда. Као заједница писаца, ми врло озбиљно схватамо оригинално ауторство. Образовни програм Википедије помаже професорима при задавању задатака на Википедији, путем којих студенти унапређују Википедију у склопу својих предавања. (Желиш ли да се укључиш као инструктор или волонтер и помогнеш у покретању оваквих предавања? Контактирај нас.) А када студенти уредници плагирају у својим доприносима Википедији, нико није срећан.
У покушају да боље разумемо проблем плагирања — широм Википедије, а посебно међу студентима уредницима — мој тим из Задужбине Викимедије је релативно скоро извршио један мали истраживачки пројекат. Индентификовали смо чланке енглеске Википедије које су писали студенти уредници, учесници Образовног програма Википедије у Сједињеним Америчким Државама и Канади, као и чланке других уредника сличних студентима, новим уредницима различитих година, и Википедијанаца ветерана. Затим смо сарађивали са компанијом ТаскАс (ен:TaskUs) и сваки чланак ставили на проверу комерцијалног плагирања. Први резултати које смо добили су показали изненађујуће високе стопе плагирања у свакој групи. Међутим, већина плагијата су били случајеви када су други сајтови копирали Википедију, те смо ручно проверили који од њих су били стварни плагијати. (Интересантно је где све можете наћи радове уредника Википедије, широм мреже, као и у штампаним изворима.) На крају смо сазнали да је проценат утврђеног плагирања у новим чланцима нових корисника 2006, 2009, и 2012. године био 10–12 посто.
Што се тиче нових чланака студената уредника, износио је 5 посто, док је контролна група уредника који нису студенти са сличним уређивачким навикама, у својим чланцима имала чак 13 посто утврђених плагијата. Наишли смо на вишу стопу плагирања у чланцима које су проширили студенти уредници: око 8.5 посто. Не постоји контролна група за проширене чланке са којом бисмо упоређивали, али ми и очекујемо вишу стопу плагирања у проширеним чланцима у глобалу, с обзиром на то да постоји мање препрека у проширивању чланка на енглеској Википедији него у стварању новог чланка. Такође смо погледали и стопу плагирања — у новим и проширеним чланцима — међу раним доприносима администратора, као и најплоднијих уредника који нису администратори. У оквиру обе групе смо открили да је стопа плагирања око 3 посто — од којих је нешто додато од стране других, а затим проширено од стране уредника који сада већ имају доста искуства. Ове бројке нису савршене, и још увек постоји много тога што не знамо о плагирању на Википедији. (На нашој страници истраживања можете видети детаље пројекта, упозорења о методологији, како преузети чисте податке…)
Што се овог истраживања тиче, не можемо бити сигурни колико плагијата смо превидели без њиховог откривања, или да ли је врста извора који су студенти плагирали тежа за откривање. Али нам оно даје основну идеју о распрострањености плагирања међу новим уредницима. Што се тиче студената уредника, с обзиром на то да имамо прилику да им пружимо боље структурисане смернице и обуку него са типичним новајлијом, мислимо да можемо боље. На основу онога што смо открили овим истраживањем о плагирању, направили смо нови видео за модуле обуке студената који објашњава шта је плагирање, зашто је оно лоше за Википедију, и шта се дешава ако се неки уредник ухвати у плагирању.
Видео можете погледати овде.
Сејџ Рос
Oнлајн комуникације, Образовни програм Википедије
Превод: Тања Милошевић
Лектура: Мирослав Лоци
- Извори: How to make a Wikipedian angry
- Белешке о ауторским правима: „English Wikipedia plagiarism rates for different cohorts of users – draft 2“ , Sage Ross, под CC-BY-SA 3.0, преузето са Викимедијине оставе, „Plagiarism tutorial“, Sage Ross, под CC-BY-SA 3.0, преузето са Викимедијине оставе.
