Сваке године Вики заједница проглашава Википедијанца/ку године и том приликом додељује споменицу за изузетан рад и труд који су ови волонтери уложили у креирање квалитетних чланака, али и у пружање подршке заједници. Гласање је одржано у последњој недељи 2016. године, а титулу Википедијанца године добио је Миљан Симоновић.
Намена ове споменице је да награди рад Википедијанца који се по мишљењу својих колега највише трудио и који је својим радом обележио годину на Википедији. Сви кандидати и правила доступни су на Википедијиној страници намењеној за гласање. Једини услов за кандидате био је да имају преко 1000 измена.
Поред активног двогодишњег уређивања Википедије, Миљан (Корисник:Miljan Simonović) волонтира на многобројним пројектима, а децембра 2016. године је постао и члан Управног одбора Викимедије Србије. Питали смо га каква су његова искуства на Википедији и шта по његовом мишљењу треба да одлукује Википедијанца године.
Када си почео да уређујеш Википедију и која је била твоја мотивација?
Википедију сам почео да уређујем пре нешто више од две године, првенствено са жељом да исправим грешку у једном од чланака, али ми је било веома занимљиво, па сам и сам кренуо да пишем чланке. Наиме, док сам читао текст о биљци шафран, уочио сам правописну грешку, а ту негде је напоменуто да Википедију свако може да уређује. Помислио сам, “што да не, исправићу грешку и настављам са читањем”. Међутим, било ми је врло интересантно па сам одлучио да га проширим и додам још информација како би и други које то занима могли да прочитају и сазнају више. Када сад погледам, чланак није изгледао толико посебно када сам га проширио, али сам ја био врло поносан на себе. Полако се она моја помисао “исправићу грешку и настављам са читањем” претворила у “…настављам са читањем и писањем”, па сам остао ево више од две године.
Да ли си очекивао ову награду?
Нимало. Заправо, размишљао сам о награди ранијих година, док сам још почињао и сматрао сам да би то признање, ако га икада добијем, представљало круну мог рада на Википедији. Нисам имао никакве жеље да пошто-пото добијем исто, већ сам радио онолико колико сам могао и имао времена, а резултати су временом расли. До сада сам написао преко 500 чланака и направио преко 10.000 измена. Наравно, не планирам да се зауставим на овим бројевима, већ ћу се трудити да се они константно повећавају, а награда само представља додатан подстицај.
Шта је по твом мишљењу потребно да би један Википедијанац био изабран за Википедијанца године?
Пре свега, резултати. Мислим да заједница види када неко континуирано ради и када се труди, а то се веома цени. Међутим, резултати нису једини услов. Нисам сигуран шта је чланове заједнице определило да гласају за мене, али свакако би на моју одлуку утицале и друге ствари као што су комуникација са заједницом, спремност за сарадњу, али и за компромисе, и слично. Поред писања чланака, ја сам се, поготово током претходне године, бавио и исправљањем грешака у постојећим чланцима, додавањем референци и различитих шаблона у исте, патролирањем измена мање искусних корисника, а помагао сам и новим корисницима да се снађу и давао им савете како да лакше и боље пишу чланке. Учествовао сам на бројним такмичењима, а на великом броју њих победио или био у самом врху. Нека од такмичења на којима сам учествовао била су и ЦЕЕ пролеће, такмичење у писању чланака из књижевности, биографија, Вики воли Српску… Такође, током протекле године сам написао пар чланака који су од стране заједнице изабрани за сјајне и добре, међу којима су Мери Шели, географија Хрватске, америчка буљина и други.
Шта је то што те највише привлачи да пишеш чланке на Википедији?
Студирам информационе технологије и добро знам колико су информације данас битне људима. Поготово оне слободне – оне које људи могу користити на било који начин, а Википедија управо то омогућава. Диван је осећај када знаш да оно што си ти створио може да помогне другима, да они то могу да искористе за добијање неопходних информација или као полазну тачку за неко своје истраживање. Једино што ја добијам заузврат јесте лична сатисфакција, али је то неизмерно велико задовољство због кога ми није жао да и по неколико сати дневно проведем уз највећу светску енциклопедију. Наравно, ту је и знање и нове ствари које сазнајем док пишем чланке, што је данас, у ери информација, такође неизмерно драгоцено.
У којим активностима Викимедије Србије си учествовао до сада?
Док сам писао чланке и уређивао Википедију, упознао сам се “уживо” са бројним својим колегама и постао члан Викимедије Србије. Огроман је број пројеката, кампова и конференција на којима сам учествовао за мање од две године чланства у Викимедији, а неки од њих су Вики Југ, Еду вики камп, Вики експедиција Димитровград – Драгоман, Вики Лајв конференција, као и поменута такмичења на Википедији.
Шта би поручио новајлијама?
Када сам ја почињао, био сам веома нестрпљив и желео да напишем што више чланака за кратко време. Међутим, то нисам учинио, већ сам натенане прочитао правила, пратио шта су други корисници исправљали у мојим чланцима и слушао савете искуснијих. Данас видим да многе новајлије желе што сам и ја, али да је заправо мало оних који су спремни да прочитају правила, прихвате критику и уваже савете других. Моја би препорука била управо то – да не очекују све на длану, већ да се потруде да сазнају све што им је нејасно и да питају, да пажљиво слушају савете искуснијих колега, који су више него добронамерни по том питању и да, наравно, буду стрпљиви. Не треба никуд журити, резултати ће се временом појавити, само треба радити оно због чега су дошли на Википедију – писати чланке и уживати у дељењу знања.
Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије
Напомена о ауторским правима: Wikipedia 16 in Serbia 020, аутора Neboysha87, под CC BY-SA 4.0, Edu Wiki camp 2016, campers editing 02, Wiki4Media Freedom edit-a-thon in Belgrade 2016, 27, аутора Mickey Mystique, под CC BY-SA 4.0, WikiLive 2016 conference 111, ауторке IvanaMadzarevic под CC BY-SA 4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.
