Микрогрантови ређају успехе и у 2019. години

Пројекти којима су додељени микрогрантови Викимедије Србије настављају да ређају успехе. У 2019. години подржано је чак осам разноврсних идеја које су успешно спроведене у дело. Подухвати су, осим у Београду, реализовани на територији планине Ртањ, у Нишу и Новом Саду. Учесници су обогатили Викимедијину Оставу за 4283 фотографије, а Википедију на српском за 580 чланака.

Микрогрантови су мањи грантови у износу до 500 евра које Викимедија Србије додељује почетком године. Конкурс је био отворен од 17. јануара до 20. фебруара, а право подношења пројеката имали су појединци, институције, невладине организације и сви они са жељом ширења слободног знања. Искуство у реализацији пројеката није било неопходно, све док су волонтери имали добру замисао и жељу да је реализују. Иако је одзив био велики, Викимедија Србије је подржала осам пројеката:

• Вики сениор – пројектне активности су обухватале серију радионица уређивања  чланака на Википедији за пензионере и људе старије доби, као и фото-туре по музејима. Пројекат је водила искусна уредница Милица Буха која је у 2018. године реализовала пројекат Библиотекари града Београда о Београду. Током 2019. године, учесници су написали и допунили 232 чланка, а такође су поставили 519 фотографија, од којих 164 представљају старе, архивске фотографије.
• Пољопривредне науке у Србији – пројекат је подразумевао постављање тексуалног и мултимедијалног садржаја на Википедију и Викимедијину оставу у вези са пољопривредним и њима сродним наукама, као и организовање изложбе о првом српском доктору пољопривредних наука Ђорђу Радићу. Пројекат су покренули учесници пројекта Вики-библиотекар Игор Живановић и Оја Кринуловић. У 2019. је постављено 16 публикација и 95 фотографија, а написано и допуњено 58 чланака.
• Биодиверзитет планине Ртањ са освртом на угрожене врсте – пројекат је подразумевао прикупљање фото-материјала са планине Ртањ, као и писање чланака на ту тему. Пројекат је водила Милица Алексић, нова уредница  која је са својим тимом током године прикупила и поставила 501 фотографију и написала и допунила 49 чланака. 
• У шифоњеру: Одевни предмети српске народне ношње је био пројекат проширивања садржаја на Викимедијиним пројектима на тему делова српских традиционалних ношњи. Пројекат води Тара Вујовић, а осим ње, активности подржава и бивша Википедијанка стажискиња Јована Обрадовић. Укупно је постављено 429 фотографија, а написано је и допуњено 35 чланака.
• Вики чува шуме – овим пројектом група волонтера на челу са Николом Вељковићем из Новог Сада, настојала је да обогате количину слободних информација о врстама шумских станишта Србије, како би се повећала свест о њиховом значају. Пројекат је водио тим из Научно-истраживачког друштва студената биологије и екологије „Јосиф Панчић“ који је претходне године реализовао је пројекат Водена станишта и инвазивне врсте Србије. У оквиру њиховог пројекта поставили су 500 фотографија, а написали и допунили 82 чланка.
• Ваздух који дишемо је био пројекат Биолошког друштва „Др Сава Петровић”. У склопу пројекта тим је заједно са студентима биологије ПМФ-а Ниш, обогатио Википедију чланцима о лишајима града Ниша и Викимедијину оставу сликама лишаја са теренских истраживања. Пројекат је водио волонтер Слободан Марковић који је био део пројекта Дивљи Вики паркови. Постављена је 101 фотографија, а написано је и допуњено 49 чланака.
• Геоморфологија за све је био наставак пројекта „Упознајмо геоморфологију Србије”. Његовом реализацијом вођа пројекта Стефан Митић наставио је да ради на повећању, ширењу слободног знања и илустровању чланака из области геоморфологије на Википедији. Током године је постављено 637 фотографија, а написано и допуњено 75 чланака.
• У додиру са природом – крајњи циљ овог пројекта био је пружање доприноса популаризацији дивљих врста које живе код нас, као и заштићених подручја која се суочавају са негативним утицајем човека. Пројекат је водио Марко Николић, а обухватао је теренске обиласке и фото-конкурс током којих су прикупљање  фотографије. Укупно је постављено је 1485 фотографија, од којих је више од половине искоришћено за илустровање чланака на Википедији.

Вође пројеката, као и волонтери из њихових тимова носе позитивно искуство и надају се да ће наставити да раде на промоцији и ширењу слободног знања.

Циљ пројекта је да се у креирање Википедије, највеће светске енциклопедије, укључе људи који су, одласком у пензију, завршили свој радни век али још увек желе да се баве својом професијом, као и да наставе активно да доприносе заједници. Бројна социолошка истраживања вршена на тему пензионисања и волонтерског рада навела су на закључак да би овакав вид ангажовања нашим најстаријим суграђанима донео низ бенефита. У првом реду то је осећај сврсисходности и друштвене корисности, затим испуњење слободног времена, праћење нових технологија и низ других. Поред тога, обзиром да су се радионице одржавале редовно једном недељно, стварале су полазницима осећај извесне обавезе, а и пружале су могућност за једно квалитетно дружење. Резултати после прве године пројекта показују да су наше претпоставке биле исправне. Полазници наших радионица заиста уживају у овим активностима, али то није све. На овај начин Библиотека града Београда се активно укључила не само у процес ширења слободног знања, већ и у процес перманентног образовања одраслих, а Википедија на српском језику обогаћена је великим бројем квалитетних чланака. Највећу корист од овог пројекта ипак имају крајњи корисници, којима је олакшан приступ великом броју корисних информација, говори Милица Буха, вођа пројекта Вики сениор.

С обзиром да смо приметили да је поузданост и прецизност доступних информација о врстама организама који насељавају шумовите пределе Србије, релативно мала, а како су ова станишта често деградирана (не)легалном сечом, изградњом инфраструктуре итд., пројектом ,,Вики чува шуме“ подржаним од стране Викимедије Србије смо настојали да обогатимо количину слободних информација о биљкама, гљивама и животињама шумских станишта, са циљем повећања свести о њиховом значају. Пројекат је обухватао више теренских излазака током пролећа, лета и јесени са циљем прикупљања фотографија врста шумских екосистема, које су накнадно искоришћене у писању чланака о њима на Википедији. Поред испуњених метрика пројекта, квалитетно написани текстови, широј јавности непрестано пружају, и пружаће, могућност информисања у смеру заштите природе. Уз јачање тимског духа и непрестаног дружења са људима сличних интересовања на терену, у природи, свако стечено искуство у вези координисања и организовања било каквих догађаја нас спрема за боље организовање наредних сличних активности. Стога бих охрабрио све заинтересоване, да окупе екипу и без имало оклевања, пријаве се на неки од наредних конкурса Викимедије Србије, прича Никола Вељковић, вођа пројекта Вики чува шуме.

На конкурс Викимедије Србије пријавили смо се у жељи да број чланака на Википедији на српском језику повећамо из области пољопривреде и сродних наука.    Уједно је био циљ да се српски научници који су допринели развоју пољопривреде, а пали су у заборав, представе широком аудиторијуму. Пројекат је обухватао писање чланака из области пољопривреде и сродних наука, обилазак пољопривредних институција и пољопривредних добара, пољопривредног сајма, пољопривредне школе, дигитализација старих публикација на тему пољопривреде из фонда Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“  у Београду. Успешно је организована изложба у Универзитетској библиотеци „Светозар Марковић“ у Београду „Великан српске пољопривреде чија дела трају и данас: 180. година од рођења Ђорђа Радића“, са пратећим каталогом. Све пројектне активности су успешно завршене и можемо рећи да укупна имплементација ни једним сегментом није одступила од планиране. Учесници су били врло заинтересовани и одушевљени идејом да се чланци из области пољопривреде као и научници из те области нађу на Википедији. Ми смо задовољни како је све прошло, па се надамо се да ћемо имати и даље успешну сарадњу са Викимедијом Србије. Викимедија Србије је врло успешна организација и послује професионално дуги низ година и сваки вид сарадње са њима је право задовољство, мишљења су Игор Живановић и Оја Кринуловић, вође пројекта Пољопровредне науке у Србији.

Ауторка: Ивана Маџаревић, Викимедија Србије

Напомена о ауторским правима: Auto reli u Kraljevu, Nagrada Kraljeva 1980 02.jpg, аутора Миомира Магдевског под cc by sa-4.0; Bajlonijeva pijaca 04.jpg из архиве Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић” у јавном домену; Campanula sp. Campanulaceae 03.jpg, ауторке Милице Алексић, под cc by sa-4.0; Carape crvene 1.jpg, ауторке Јоване Обрадовић под cc by sa-4.0; Common Buzzard (Buteo buteo) Mišar.jpg, аутора Мирослава Дудока,  под cc by sa-4.0; Xanthoria parietina, Physcia adscendens 23, „Vazduh koji dišemo“.jpg, ауторке Miss Juliet, под cc by sa-4.0; Beușnița (Beu) valley 35.jpg, аутора Marko.vl под cc by sa-4.0; Ablepharus kitaibelii – Đerdap.jpg, аутора Марка Николића, под cc by sa-4.0; Workshop in project Wiki Senior in the Belgrade City Library 11.jpg, ауторке Иване Гусларевић, под cc by sa-4.0; Nikola Veljković.jpg, ауторке Бојане Матић, под cc by sa-4.0; 15th Birthday of Serbian Wikipedia, 14.jpg, аутора Мирослава Лоција,  под cc by sa-4.0; 1libref 2019 final event in Serbia – Igor Živanović.jpg, аутора Немање Антанасијевић, под cc by sa-4.0 са Викимедијине мултимедијалне оставе.