Одржана девета конференција уредника и уредница Википедије
Девета конференција Википедијанаца из Србије одржана је 10. и 11. маја, у СКИП центру, у оквиру Министарства државне управе и локалне самоуправе. Догађај је реализован под слоганом Заједно градимо свет слободног знања! и окупио је око 50 уредника и уредница Википедије, као и сарадника и сарадница на пројекту. Програм је ове године био фокусиран на радионице, дебате и креирање простора за дискусију о актуелним темама са Википедије.
Филип Маљковић, потпредседник Викимедије Србије, отворио је конференцију сећањем на недавно преминулог члана – Драгана Сатарића. Драган је био један од пионира слободног знања у Србији и суоснивач Викимедије Србије. Од 2005. до 2018. године је био администратор на Википедији на српском језику. Био је члан академског одбора Викимедије Србије, потпредседник организације од 2005. до 2013. године, а за залагања за Википедију од самих почетака, као и велики труд уложен у увођење Creative Commons лиценци у Србију добио је Викимедијину награду „Бранислав Јовановић” 2023. године. У његову част током конференције представљена је његова књига „Архимед – Мерење круга са коментарима”, а присутни су могли да се упишу у Књигу жалости.
У првом блоку програма, предавачи су се осврнули на будућност Википедије (Филип Маљковић), новине на локалу и глобалу (Ивана Маџаревић, извршна директорка Викимедије Србије), на поузданост референци, али и раног усвајања критичког размишљања (Милица Шевкушић, библиотекарка у Институту техничких наука САНУ, Милена Животић Илић, чланица УО Викимедије Србије, Горана Гомирац, менаџерка ГЛАМ програма). Представљени су тренутни трендови и изазови са којима се Викимедијини пројекти сусрећу: дезинформације, говор мржње, релевантност, прегоревање људи, као и адаптирање на брзе технолошке промене. Како би се ови изазови превазишли, све афилијације треба да раде на њиховом превазилажењу, како на локалу, тако и у покрету. Истакнуте су новине које је Викимедија Србије увела и шта је очекује у наредном периоду.
Највећу пажњу добио je психолошки панел Понашање у онлајн заједници и изазови, који је водио Небојша Ратковић, менаџер Образовног програма Викимедије Србије. Циљеви презентације и радионице били су да пре свега разумемо одакле долазе конфликти, одређена понашања у онлајн заједници као што је заједница Википедије, да размислимо када се следећи пут нађемо у конфликтној ситуацији и разумемо како је супротна страна нешто урадила, да одговоримо адекватно и усмеримо конфликт у нешто конструктивно што може да побољша рад заједнице. Учесници су током панела решавали ситуационе задатке, а имали су прилику и за личну рефлексију.
Као један од организатора и предавач на Викилајв конференцији 2025, поносан сам на разноврстан програм и инспиративну атмосферу која је владала током читавог догађаја. Конференција је поново показала колико су лични сусрети и размена искустава важни за јачање Викимедијине заједнице. Посебно ми је значајан био психолошки панел који сам водио, а који се бавио асертивношћу, разумевањем конфликата и различитим приступима њиховом решавању. Овај разговор је показао колико је тема важна у контексту сарадње, како у онлајн тако и у офлајн окружењу. Исто тако, потврдио је значај бриге о менталном здрављу у оквиру онлајн заједница.
Небојша Ратковић, менаџер Образовног програма Викимедије Србије и психолошки саветник
Учесници су потом прошли радионицу која је била усмерена на изградњу сарадњи које мењају заједнице. Горана Гомирац, менаџерка за сарадњу са институцијама културе Викимедије Србије, истакла је све битне кораке у успостављању и креирању успешних партнерстава, а присутни су кроз задатак могли да примене знање. Међу најбитнијим предавачима истичемо чланове и чланице заједнице који су поделили своје знање са публиком. Таква предавања одржали су Зоран Дори, поводом техничких новина на Википедији, као и Николина Шепић, која је говорила о организованим акцијама писања чланака.
Др Богдан Трифуновић из Градске библиотеке „Владислав Петковић Дис” у Чачку говорио је о заступљености институционалних дигиталних колекција културног наслеђа на Википедији. Током презентације представљени су резултати упоређивања ГЛАМ искустава из Хрватске, БиХ и Србије, односно анализе чланака на четири језичке верзије Википедије: хрватски, српски, босански и српско-хрватски.
У току истог блока представљен је и пројекат Прочитана Википедија, која укључује снимање и слушање Википедијиних чланака, како би особе са оштећењем вида и тешкоћама са читањем могли да приступају садржају Википедије. Милена Миленковић, менаџерка Програма разноликости истакла је да ће на овај начин садржај на Википедији бити трансформисан.
Последње сесије првог дана биле су усмерене на предавања из региона. Боса Филиповић, менаџерка образовног програма Викимедије Македоније, говорила је о Википедијанским уређивачким изазовим поводом светских дана, док је Тијана Јоксимовић, представница Викимедијине заједнице у Републици Српској, изложила фото-туре усмерене на разноликост верских објеката.
Током паралелних сесија, одвила се радионица CoordinateMe у оквиру актуелног такмичења ЦЕЕ Пролеће. Такмичење окупља уреднике и уреднице са циљем унапређења географских координата на ставкама на Википодацима. Радионица је била прилика за учеснике да се кроз практичан рад упознају са алатима и методама за додавање координата у ставкама. Такође је и одржан затворен састанак администратора са Википедије.
Други дан конференције започео је излагањем Небојше Ратковића, а на тему две деценије Образовног програма. Ратковић је представио рађање идеје о употреби Википедије у образовању, први Вики чланак и Вики амбасадор, акредитације и стручна усавршавања, организовање едукативних програма и садржаја за младе и студенте и позвао све присутне да се укључе у програм и предложе нове идеје.
Тема генеративне вештачке интелигенције већ је увелико заступљена у свим областима, а шта могу бити ризици приликом њеног коришћења, објаснила је професорка Ана Ковачевић, са Факултета безбедности. Све су већа улагања у вештачку и генеративну вештачку интелигенцију, али са тим расте улагање и у сајбер безбедност услед рањивости ГВИ. Проф. Ковачевић говорила је о дезинформацијама, циљаном фишингу, као и о значају упознавања са овим ризицима. Присутнима је показала примере злоупотребе и начине како да је спречимо.
Будући да је сав садржај на Вики пројектима слободан и доступан, једна сесија била је посвећена кључним корацима за легално коришћење фотографија. Филип Маљковић је представио VRT (Volunteer Response Team) – тим волонтера у служби Википедије, који одговарају на одређена питања или захтеве, а у циљу побољшања односа са људима. У оквиру презентације приказан је процес слања дозвола, а позвани су заинтересовани да се тиму прикључе.
Паралелно са првим блоком предавања одржана је радионица за уређивање Википедије за почетнике – Писање квалитетних чланака: Структура, стил и неутралност. Александар Сеферовић, иначе Вики помоћник, показао је учесницима шта је најбитније када почињете свој рад на Википедији.
Други блок је био резервисан за дебату са темом да ли је Википедија достигла врхунац или не. Два тима излагала су аргументе за и против ове тврдње, а публика је одредила победнике односно тим који је представио да Википедија ипак има шансе у борби са развојем нових технологија.
Простор на Викилајву је искоришћен и за представљање начина како боље уређивати Википедију фокусирајући се на шаблоне, инфокутије и категорије. Ђорђе Стакић, дугогодишњи Википедијанац, админ и члан УО, говорио је како већ искусни уредници могу унапредити свој рад. Уследиле су приче о грантовима Викимедије Србије, које су изложили Дарко Гајић, вођа више Википројеката и Ивана Маџаревић. О томе колико је SEO битан, упознао нас је Бојан Цвјетковић, уредник Википедије. У оквиру теме презентовано је како побољшати видљивост чланака на претраживачима.
Већ пар година уназад, крај дана је одвојен за причу са Управним одбором Викимедије Србије. Током ове сесије, учесници могу питати све што их занима у вези са радом организације, али и стратешким стварима, наредним корацима и правцима о којима борд одлучује. На панелу су учествовали Филип Маљковић, Ђорђе Стакић, Марко Адам, Милена Животић Илић и Александар Сеферовић.
Конференција је завршена доделом награде Бранислав Јовановић. Овогодишња добитница је Жана Гњатовић, уредница Википедије, библиотекарка у Библиотеци „Карло Бјелицки“ у Сомбору у којој је спроводила активности Вики Сениор пројекта. Жанин допринос Википедији огледа се и у учешћу у многобројним акцијама, уређивачким маратонима и такмичењима.
Част и задовољство је бити међу људима којима је циљ и сврха рада и труда ширење слободног знања. Награде су признање за рад али и мотив и жеља да се настави истим путем. Хвала вам још једном пуно ако сте у мом раду препознали посвећеност као и то да припадам људима који су у истој мисији и на истом путу. Моја основна делатност у Библиотеци где сам запослена дуги низ година је управо ширење знања, али ова награда ми само потврђује да оно што радим јесте баш то у правом смислу тих речи.
Жана Гњатовић, овогодишња добитница награде Бранислав Јовановић
Захваљујемо се свим учесницима, предавачима и волонтерима, који су омогућили да овај догађај буде простор за размену идеја и међусобног поштовања. Велику захвалност дугујемо СКИП центру, који је и ове године препознао значај окупљања заједнице Википедије, и обезбедио нам опремљен простор за конференцију. Све фотографије, као и презентације предавача налазе се на Викимедијиној остави.
Ауторке: Ивана Маџаревић (Викимедија Србије)
Напомена о ауторском праву: Све фотографије преузете су са Викимедијине оставе, под CC BY SA-4.0, а ауторка је Милица Ђурђевић.
